Er Srbija raste "na krilima" Aerodroma

Rast i stagnacija su u mnogo tešnjoj vezi, jer potraživanja koja Aerodrom ne može da naplati, uglavnom od Er Srbije, stvaraju najveći pritisak na profit.

Aerodrom Nikola Tesla je baza za srpskog nacionalnog avioprevoznika, ali i finansijska baza za Er Srbiju. Naime, prema rečima analitičara, ta kompanija gomila dugove prema Aerodromu. Na kraju septembra, Aerodrom je imao potraživanja od oko tri milijarde dinara i uglavnom su se odnosila na Er Srbiju.

Aerodrom Nikola Tesla u većinskom je vlasništvu države, međutim, značajan paket akcija imaju i privatni investitori, među kojima i građani Srbije. Njihova prava kao manjinskih akcionara ugrožena su i time što je profit ovog preduzeća doveden u pitanje, jer ne može da naplati sva svoja potraživanja.

Aerodrom je 31. decembra 2014. naplatio 2,15 milijardi dinara, a 31. marta 2015. dodatnih 1,9 milijardi dinara, ali iz republičkog budžeta. Ova dva vanredna prihoda su ključna za visoku lanjsku dobit, koja je iznosila 3,4 milijardi i visoke ovogodišnje dobiti za devet meseci od 2,1 milijarde dinara.

To je učinjeno prema zakonu kojim je država preuzela dugove do kraja 2013. Neizvesno je da li će Aerodrom moći da naplati postojeća potraživanja

"Napomenuću da je Er Srbija glavni klijent koji ima skoro 55 odsto tržišta i zamislite bilo koje poslovanje gde vam glavni klijent, koji drži takav komad tržišta, ne plaća za svoje usluge u dugom vremenskom periodu to ruinira firmu i ne može da opstane", kaže broker Nenad Gujančić.

Analitičar Mahmud Bušatlija kaže da je državna pomoć morala da bude uplaćena, iako su putnici plaćali aerodromske takse uz avionske karte, jer taj novac na kraju nije završio gde je bio namenjen.

"Praktično te troškove koje Er Srbija ne plaća Aerodromu mi svi plaćamo. Dva puta platimo, kao putnici i kao neko ko plaća poreze. Ne bih se iznenadio da vreme pokaže da je tu bilo i dnevne politike. Prosto, treba dokazati na razne načine da je Er Srbija profitabilno preduzeće", kaže on.

I cena akcija Aerodroma u padu je proteklih nekoliko meseci, doduše, nakon naglog skoka u prvoj polovini godine i vrhunca koji je dostigla sredinom aprila. Aerodrom je ove godine uplatio u budžet na osnovu međudividendi oko pola milijarde dinara, dok mali akcionari i dalje čekaju svoj deo profita.