Najveća nejednakost na Zapadu vlada u južnoj Evropi

Stručnjaci "Morgana Stenlija" su u razmatranje uzeli pokazatelje poput razlike u platama muškaraca i žena, prinudno smanjenje punog radnog vremena na skraćeno radno vreme, kao i pristup internetu, a zaključeno je, pored ostalog, da je rast privreda Kine i Indije pomogao smanjenju nejednakosti u globalu, uprkos tome što je taj jaz u mnogim pojedinačnim zemljama porastao.

Od sredine 80-ih godina prošlog veka, diskrepanca u primanjima najviše se pojačala u Švedskoj kada je reč o razvijenim zemljama. Čak i posle tog povećanja, Švedska, zajedno sa ostatkom Skandinavije, još uvek spada u zemlje sa najnižim nivoom nejednakosti.

Kako ocenjuju analitičari "Morgana Stenlija", konstantna nejednakost ugrožava dugoročni ekonomski rast, jer mnogima smanjuje šanse i podriva vrednosti teškog rada, obrazovanja i veština.

Pored toga, nejednakost slabi poverenje u društvene institucije i dovodi do ekonomskih rešenja poput jače regulacije tržišta, protekcionizma i antiimigracionih mera.

"Ranije generacije porodica pripadnika srednje klase, koje su preživele Drugi svetski rat, mogle su težiti poboljšanju životnog standarda, razumnoj veličini stambenog prostora, solidnom obrazovanju za decu i pozdanim penzijama", navodi se u izveštaju ekonomista banke.

Nasuprot tome, "aspiracije današnje srednje klase udaraju u zid nesigurnosti radnih mesta i penzija", konstatuju analitičari "Morgan Stenlija" i zaključuju da su pojedini investitori dobro pozicionirani za ostvarivanje profita od veće nejednakosti.