Ima li nade za još malo povećanja plata i penzija?

Kako sad stoje stvari, zaposleni u javnoj upravi, ali i srpski penzioneri, ne treba mnogo da se nadaju novim povišicama. Sporazumom sa MMF-om predviđeno je da 2017. godine udeo plata i penzija u bruto domaćem proizvodu ne bude viši od sedam, odnosno 11 odsto. Danas nismo blizu tog cilja, a njihovo najavljeno povećanje, još će nas više udaljiti od njega.

Uzmimo na primer penzije, da bi 2017. dostigli cilj, penzije će najverovatnije morati da miruju. Sa druge strane, srpska privreda je ta koja će morati da naraste. I ono što je ključno, privreda mora da raste da bi tih 11 odsto i bilo nešto.

Slično je i sa platama, s tim da postoje mišljenja da bi njihov udeo u BDP-u mogao da bude i veći. Uz to, fond državnih plata će se smanjivati kako prekobrojni zaposleni budu dobijali otkaze ili odlazili u penziju.

"On je verovatno preambiciozno postavljen. Taj cilj bi bio niži od izdataka za troškove zaposlenih u javnom sektoru u bilo kojoj zemlji centralne i istočne Evrope", smatra Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

On misli da bi primereno bilo da se ti troškovi obore na oko osam odsto BDP-a. Ministar finansija pak kaže da se zadati kriterijumi neće menjati, i da veruje da će biti postignuti.

Koliko bi privreda onda trebalo da poraste? Pentzije danas "prebacuju" kriterijume za po oko dva procentna poena, plate još i više.

"Da se ostvari neki rast GDP-a od, nominalno, tri do četiri odsto, što podrazumeva sledeće godine rast od dva odsto i inflaciju od 1,5 do dva odsto. A u 2017. imali bi verovatno veći realni rast GDP-a od oko tri odsto i možda isto takvu inflaciju", kaže Arsić.

Dakle, rast privrede mogao bi da obezbedi da ne bude novih smanjenja plata i penzija, ali ne treba očekivati ni nove povišice ukoliko zaista žele da se dostignu kriterijumi. I ukoliko privreda, što bi svi voleli, ne ojača više od planiranog.