Srbija, ukoliko sprovede ekonomske reforme, a prvi rezultati pokazuju da hoće, može postati ekonomski tigar jugoistočne Evrope, uveren je premijer Aleksandar Vučić.
Vučić, koji učestvuje na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, u autorskom tekstu objavljenom na zvaničnom portalu tog foruma, kaže da je potencijal za privredni rast u Srbiji veliki.
POVEZANE VESTI
„Stukturne i ekonomske reforme koje preduzimamo biće ključ za pokretanje tog rasta. Ukoliko to budemo mogli da uradimo, a prvi rezultati pokazuju da hoćemo, očekuje se da će Srbija postati ekonomski tigar jugoistočne Evrope,“ naveo je Vučić.
Iako na raskrsnici između Istoka i Zapada, poručio je preijer, Srbija je posvećena tome da stvori društveni i ekonomski sistem zasnovan na zapadnim standardrima unapređujući istovremeno ekonomske odnose sa svojim istočnim partnerima, kako u smislu ulaganja tako i u smislu trgovine.
U tekstu pod naslovom „Budućnost srpske ekonomije“, srpski premijer podseća da su u današnjem nestabilnom i globalizovanom svetu konkurentnost i ekonomski rast sve veći izazov.
U tim okolnostima, kako je ocenio, male zemlje ne treba da pokušavaju da promene globalna pravila igre već da donesu ispravnu politiku kako bi najbolje iskoristile područja na kojima beleže rast i stvorila nova.
Prvi rezultati dosad sprovedenih reformi su obećavajući, uveren je Vučić ali, istakao je, „naše ambicije su mnogo više.“
„Želimo da učinimo kvantni skok u smislu rasta, oslobađajući i jačajući glavne nosioce rasta – fizički i ljudski kapital kao i tehnologiju“, rekao je on.
Prema njegovim rečima, investicije u fizički kapital u Srbiji su još uvek za jednu šestinu manje nego što je stopa potrebna da bi se dostigla planirana stopa rasta od preko četiri odsto.
Srbija taj kapital namerava da ojača povećavajući javna ulaganja u infrastrukturu i stvarajući povoljno okruženje za rast privatnih ulaganja, kroz rešavanje problema preterane birokratije i poboljšanje efikasnosti pravnog sistema, naveo je premijer Srbije.
Cilj je, kako je dodao, da se javna ulaganja povećavaju sa 3 odsto BDP-a u 2016 za 1-1.5 odsto BDP-a u narednih nekoliko godina i tako obezbedi završetak autoputa od Mađarske do Makedonije i Bugarske (Koridor 10), autoputa od Beograda do Jadranske obale u Crnoj Gori (Koridor 11) i brzih pruga od Beograda do Budimpešte do 2018.
„Verujemo da će uspešno završavanje ovih projekta ojačati centralnu poziciju Srbije u smislu ulaganja, saobraćaja i trgovine u ovom delu sveta,“ naveo je Vučić.
Srukturne reforme koje vlada preduzima usmerene su na poboljšanje kvaliteta i dostupnosti ljudskog kapitala kroz reformu svih nivoa obrazovanja, istakao je premijer napominjući da Srbija ne želi samo „brz rast“ već i „pametan i održiv brz rast“ koji će rezultirati time tome da Srbija dostigne prosek razvijenosti u EU.
Za te planove je, kako je naveo, od suštinskog značaja stanje naših institucija.
Paket reformi, uz prirodne prednosti geografske pozicije Srbije, široka mreža sporazuma o slobodnoj trgovini i politička stabilnost trebalo bi da dovedu do prirodne stope rasta od 4-5 odsto na godišnjem nivou u narednim godinama, napomenuo je Vučić.
„Uspešan završetak ekonomskih reformi viša stopa rasta i okončanje pregovora o pristupanju EU do kraja decenije, predstavljaće konačnu i zvaničnu potvrdu uspeha Srbije u ekonomskoj, socijalnoj i političkoj tranziciji ka liberalnoj, tržišno orijentisanoj demokratskoj zemlji Evrope“, zaključio je Vučić.
Osvrnuvši se na istoriju srpske ekonomije, premijer je naveo da se od 2008. godine naša zemlja suočavala sa ozbiljnim ekonomskim izazovima od kojih su neki, poput globalne finansijske krize, bili izazvani spoljnih faktorima, dok su neki izazvani unutrašnjim faktorima, kao što su makroekonomska nestabilnost, tranzicija, poplave.
Sve do 2008. godine model ekonomskog rasta Srbije bio je vođen uvozom i potrošnjom, finansiran prihodima od privatizacije i pozajmica, zbog čega je, kako premijer objašnjava, Srbija bila suočena sa velikim makroekonomskim disbalansom: uključujući fiskalni deficit i deficit platnog bilansa, visoku nezaposlenost i promenljivu inflaciju.
„Kako bi se preokrenuli trendovi i zemlja izvela na put dinamičnog i održivog rasta, podstaknutog investicijama i uvozom, bilo je neophodno da se sprovedu ekonomske reforme koje se sastoje od makroekonomske stabilizacije i otklanjanju prepreka za poslovanje“, kaže on.
Reformska agenda je, po njegovim rečima, zapečaćena aranžmanom koji smo dogovorili sa MMF pre godinu dana, a tri pozitivne revizije ukazuju na uspešnu primenu tog ambicioznog programa.
„Kao rezultat toga, budžetski deficit smanjen je sa 6,7 odsto BDP 2014. na manje od tri odsto BDP u 2015. godini. Naš cilj je da smanjimo deficit ispod 2,5 odsto BDP do 2017. godine“, istakao je Vučić.
„Srbija skočila na 59. mesto na listi po uslovima poslovanja“
Iako se očekivalo da će program fiskalne konsolidacije izazvati recesiju u 2015, naša stopa rasta u 2015. je bila pozitivna, skoro jedan procenat, ukazuje on.
„To shvatamo kao posledicu efikasnog plana i kredibiliteta programa ekonomskih reformi“, istakao je Vučić.
Pre pokretanja konsolidacije „započeli smo set reformi u cilju unapređenja konkurentnosti tako što smo tržište rada učinili fleksibilnijim, suzbili sivu ekonomiju, reformisali birokratske procedure za izdavanje građevinskih dozvola i zakon o stečaju, uveli elektronsko podnošenje poreskih prijava, ubrzali razvoj infrastrukture i drugo“, objasnio je on.
Vučić je podsetio da je Srbija, kao rezultat ovih reformi, 2015. godine skočila sa 91. na 59. mesto na listi po uslovima poslovanja (Doing Business), što je čini jedinom zemljom u našm delu sveta koja je ostvarila tako veliku promenu pozicije.
Makroekonomska stabilizacija i reforme za poboljšanje konkurentnosti su dale rezultate: strane direktne investicije (FDI) u Srbiji zabeležile su rast od skoro 30 odsto u 2015. godini, ocenio je on.
„Porast stranih direktnih investicija u Srbiji je veći nego u bilo kojoj zemlji centralne i jugoistočne Evrope, što ukazuje da to nije samo posledica ekspanzivnih monetarnih politika globalnih igrača, već je i rezultat naših reformi“, objasnio je premijer.
Otuda se, kako je naveo, zbog dvocifrenog rasta izvoza i investicija, predviđena negativna stopa rasta pretvorila u pozitivnu.
„Govoriću pozitivno o Merkelovoj, makar bio jedini ovde“
Srbija je pokazala da može da bude pouzdan partner po pitanju migrantske krize, izjavio je premijer Srbije u Davosu.
Primetivši da je postala „moda“ da se po toj temi kritikuje nemačka kancelarka Angela Merkel, sa obrazloženjem da je trebalo da zauzme čvršći stav, Vučić je rekao da svi zaboravljaju da je podizanje zidova protivpravno, da ne predstavlja evropsko ponašanje, te da on neće učestvovati u takvoj kritici.
„Mislim da je Angela Merkel radila najbolje što je mogla, i mnogi zaboravljaju ono što ću na svakom mestu ovde da kažem, ne zato što mi je to zbog bilo čega potrebno, već zato što je to fer da se kaže – da nije bilo Angele Merkel, pitanje je da li bismo mi na Balkanu sačuvali mir i stabilnost“, rekao je Vučić.
Bez njene pomoći, kaže Vučić, pitanje je kako bi prošlo sve to sa migratornom krizom.
„Znam da uvek ima mnogo pametnih koji sve znaju bolje, samo kad treba da se radi, onda tu nisu bili da rade. Ja verujem da će EU pronaći zajednički imenitelj“, rekao je Vučić i dodao da će iz Davosa poručiti da je Srbija spremna da pomogne.
„Ako treba da damo Makedoniji još 100, 150 policajaca, a tamo imamo već 20, daćemo… Ako kažete da nećete da primate ekonomske migrante, kažite nam, mi ćemo to da uradimo, samo nam recite da je to evropska politika. Nemojte da očekujete da se negde nešto desi, a da niko nikome ne sme ništa u lice da kaže, pa da onda za sve bude kriva Angela Merkel“, rekao je premijer.
To ga, kako je naveo, podseća i na mnoge stvari u Srbiji istakavši da on tome neće učestvovati.
„Prosto u tome neću da učestvujem, makar bio jedini ovde koji će da govori pozitivno o Merkelovoj, ja to stvarno tako mislim, i mislim da sam u pravu“, podvukao je Vučić.
U planu mnogo bilateralnih sastanaka
Vučić je rekao da je Srbiji i njemu učinjena čast to je dobio poziv za učešće na tako prestižnom forumu, ali i da će imati o čemu da govori sa svetskim zvaničnicima i ekspertima kad je reč o Srbiji.
Premijer će, kako je rekao, imati mnogo bilateralnih susreta sa kompletnom svetskom ekonomskom elitom, od predstavnika Majkrosofta, Golden Saksa, do veoma važnog sastanka sa Šumom Čakrabartijem šefom EBRD-a, do svih političkih bilaterala…
„Verujem da ću se sresti sa bar 40 mojih kolega predsednika vlada i predsednika država i da ćemo neke stvari da naučimo i da sagledamo iz drugačijeg ugla. Imamo o čemu da govorimo o Srbiji“, istakao je on.
Govoreći o učešću Srbije na forumu u Davosu, premijer je naglasio da je to velika čast za našu zemlju.
„To je velika čast, posebno što mislim da sam jedini sa Zapadnog Balkana… I u Istočnoj Evropi mislim da smo jedna od retkih zemalja koja je taj poziv dobila“, primetio je premijer.
„Dobio sam poziv od Klausa Švaba i direktora Ekonomskog foruma. To je velika stvar za našu zemlju“, zaključio je Vučić.
