Suficit budžeta Srbije u januaru je privremen usled jednokratnih uplata i smanjenih rashoda i stoga ne odražava verodostojno fiskalna kretanja, ocenio je danas Fiskalni savet.

U novom izveštaju tog nezavisnog tela o fiskalnim kretanjima u Srbiji, navedeno je da je prema preliminarnim podacima suficit budžeta, bez troškova za projektne zajmove, u januaru iznosio 33 milijarde dinara, što je za oko 20 milijardi dinara više nego u istom mesecu prošle godine.

„Uz privremeno povećanje prihoda od akciza, i ove godine u januaru beležimo jednokratno povećanje neporeskih prihoda, kao što je prošlog januara Telekom uplatio u budžet 7,6 milijardi dinara. Prebacivanjem prihoda od prodaje frekvencija mobilnim operaterima od 12,7 milijardi dinara u novembru 2015. za ovu godinu, ostvaren je neplaniran i privremeni rast neporeskih prihoda za oko pet milijardi dinara“, objasnio je Fiskalni savet.

Istaknuto je i da je deo ušteda u budžetu u januaru postignut na račun neočekivano velikog transfera sredstava PIO fondu u decembru, što je imalo za rezultat suficit tog fonda u 2015. od preko četiri milijarde dinara.

„Ova sredstva su po svemu sudeći već potrošena za isplatu penzija, jer su u istoj meri umanjeni januarski republički transferi. Prebacivanje rashoda Republike iz meseca u mesec neće imati uticaj na ukupan deficit opšte države u 2016. godini, odnosno ostvarene uštede u budžetu Republike ‘poješće’ veći deficit PIO fonda. Kad se sve uzme u obzir, veliki januarski višak na nivou Republike zapravo bio je očekivan, i svakako je privremen“, smatra Fiskalni savet.

Država preuzela dug Srbijagasa prema NIS-u, povećani rashodi budžeta

U decembru prošle godine, kako je navedeno u izveštaju Saveta, rashodi budžeta su povećani jer je država preuzela dug Srbijagasa prema NIS-u od 23,4 milijardi, zatim obaveza prema vojnim penzionerima od 10 milijardi i isplaćene su prvobitno loše planirane subvencija u poljoprivredi od 9,6 milijardi dinara.

„Premda je uključivanje tih obaveza u javni dug Republike Srbije jednokratni trošak države u 2015. godini, napominjemo da su ovakvi budžetski rashodi pre pravilo nego izuzetak, i zapravo predstavljaju hronični problem domaćih javnih finansija“, upozorio je Savet i dodao da će se nešto slično najverovatnije ponoviti i u 2016. kad na naplatu dospeva garantovani dug RTB Bor i najavljeno preuzimanje duga Petrohemije prema NIS-u.

Savet je procenio da je fiskalni deficit u 2015. od 3,7 odsto BDP-a za Srbiju i dalje previsok i ne obara javni dug u odnosu na BDP, što je osnovni cilj započete fiskalne konsolidacije.

„Država je privremeno ‘uštedela’ i tako što nije dosledno sprovodila planirane politike (racionalizacija broja zaposlenih, završetak privatizacije, javne investicije), što nije nikakav uspeh već odlaganje troškova za sledeću godinu“, istaknuto je u izveštaju Saveta.

Ukazano je da je trajno smanjenje fiskalnog deficita u 2015. godine, kada se ukloni dejstvo jednokratnih činilaca, iznosilo oko 2,4 procentna poena BDP-a, tako da je stvarni deficit s kojim se ulazi u 2016. i nastavak fiskalne konsolidacije zapravo oko 4,2 odsto BDP-a.

„Iza ovog rezultata u najvećoj meri stoji umanjenje plata u javnom sektoru i penzija koje je donelo trajne uštede od oko 1,4 procentna poena BDP-a, a preostale, smatramo održive, uštede od oko jedan procenti poen BDP-a omogućila je bolja naplata poreskih prihoda“, piše u izveštaju.

Sprovođenje refomi nije išlo po planu

Sprovodjenje važnih strukturnih reformi u 2015. godini, prema oceni Saveta, nije teklo po planu, a kako one predstavljaju temelj za nastavak konsolidacije javnih finansija, upozoreno je da postignuti fiskalni rezultati nisu sasvim održivi.

Pre svega, kako je navedeno, racionalizacija broja zaposlenih u sektoru opšte države ni izbliza nije sprovedena po planu u 2015, a u sledeće dve godine trebalo bi da omogući najveće umanjenje deficita.

Savet je ukazao da se, iako su za početak 2016. (januar i februar) bila najavljena masovna otpuštanja, rokovi ponovo odlažu – što potvrdjuje prethodne ocene da se planirane uštede od ove mere izvesno neće ni ostvariti.

„Nije načinjen veliki pomak ni u predvidjenim reformama u javnim preduzećima, u 2015. Organizacione promene u Železnicama i donekle u EPS-u nisu dovoljne da se reše suštinski problemi u ovim preduzećima i otklone izvori njihovog lošeg poslovanja – višak zaposlenih, cene ispod tržišnih, slaba naplativost, tehnički gubici“, naveo je Savet.

Dodaje se da „pozitivnu promenu predstavlja napokon započeto rešavanje statusa preduzeća u privatizaciji, ali za najproblematičnija od njih (RTB Bor, Resavica, Petrohemija, Galenika, Simpo) još uvek se ne nazire trajno rešenje“.