Slovenija
Bosna i Hercegovina
Hrvatska
Na osnovu sporazuma sa MMF-om, pod lupom se našlo 14 najvećih banaka u Srbiji. Analiza kvaliteta njihove aktive i procena vrednosti obezbeđenja kredita pokazala je da neke banke moraju da srede svoje bilanse. Pitanje je - hoće li to osetiti njihovi klijenti?
Banke u Srbiji, nakon provere njihovih plasmana, imaju i dalje dovoljno kapitala, bar kad je reč o zvaničnim propisima.
Adekvatnost kapitala, merilo koje pokazuje koliko je banka sposobna da podnese gubitke nastale lošim plasmanima, pre provere NBS iznosila je 20,21%. Nakon dijagnostike ona je opala za 1,76%, što je i dalje značajno iznad propisanih 12%. Banke će morati da uknjiže te promene.
"Negativan efekat na poslovne rezultate banaka bi mogao da iznosi do nekih 350 miliona evra. Što se tiče klijenata, ne očekujem nikakav značajniji uticaj zato što banke i dalje imaju visok kapital. Zbog visokog kapitala i visoke likvidnosti banke su ipak spustile svoje kreditne standarde", kaže Zoran Petrović iz Rajfajzen banke.
Novca dakle ima, kamate i na dinare i evre padaju, a smanjene su i marže. Uz to banke imaju dovoljno novca za pozajmice, iako su velika konkurencija građanima i privredi i profitabilne državne obveznice. Cena kredita je, inače, dosad bila i najveća prepreka značajnom rastu. S druge strane, slabo finansiranje banaka prepreka je za rast privrede.
"Dok god postoje rizici u bankarskom sistemu, ključni rizici su visoko učešće problematičnih kredita i velika opterećenost valutnim rizikom. Ta dva ključna rizika u bankarskom sistemu iziskuju veoma strogu i skupu regulativu NBS koja se onda odražava i na više kamatne stope", navodi profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i bivši guverner Dejan Šoškić.
Moguće je da će neke banke ipak potražiti i dodatni kapital. Stručnjaci kažu da je to potrebnije onim bankama kojima je posle dijagnostike NBS značajnije pala kapitalna adekvatnost.
"Danas ako banka ima adekvatnost kapitala 13,14,15 odsto, što je neznatno od minimuma od 12 odsto, s obzirom na moguće šokove to je jako malo. Svako neka otvori web stranu NBS i neka pogleda koeficijent adekvatnosti kapitala, što je taj koeficijent više udaljen od minimuma od 12 odsto, to znači da je banka kvalitetnija", objašnjava profesor na Ekonomskom fakultetu Đorđe Đukić.
On ukazuje i da bi ovakve kontrole trebalo da budu redovan posao NBS, kao i to da ona blagovremeno upozorava banke koje neadekvatno upravljaju rizicima. Takođe i da bi za propuste neko trebalo i da odgovara.
Detaljnije u prilogu Vojislava Stevanovića:
Koje je vaše mišljenje o ovoj temi?
Pridružite se diskusiji ili pročitajte komentare
Koje je vaše mišljenje o ovoj temi?
Pridružite se diskusiji ili pročitajte komentare
