U fabrikama 300.000 tona opasnog otpada

Biznis 04. dec 201408:22 > 08:25
Izvor: N1

Iza ograda preduzeća u restrukturiranju i u stečaju nalazi se, prema procenama, oko 300.000 tona opasnog otpada, kaže za "Danas" Siniša Mitrović, savetnik u Odboru za životnu sredinu i održivi razvoj Privredne komore Srbije.

Prema njegovim rečima, ovaj istorijski otpad je evidentiran, utvrđeno je u kakvom je stanju i sada treba naći sredstva za njegovo uklanjanje, delom u zemlji, delom u inostranstvu.

Čišćenje kompanija poput kruševačke Župe, EI Niš, Zorke iz Šapca i Prve iskre iz Bariča od zaliha opasnog otpada, osnovni je preduslov da se za njih zainteresuju strani investitori. I, naravno, da konačno počne rešavanje ovog problema, koji se gomila godinama i koga se setimo samo u slučaju havarija“, rekao je Mitrović.

„Danas“ napominje da ima društveno odgovornih kompanija, poput NIS-a ili Fijata, dovoljno profitabilnih da mogu da prate njegovo zbrinjavanje, ali da mnoge firme izbegavaju obavezu da jednom godišnje prijave količine uskladištenog otpada, čekajuci finansijski bolje dane kada će biti u mogućnosti da ga zbrinu.

„Svemu ovome treba dodati i opasni otpad uskladišten po kućama – od elektronskih i električnih uređaja, preko baterija do lekova kojima je istekao rok upotrebe. Računa se da se na srpskom tržištu godišnje plasira i do 80.000 tona električnih i elektronskih uređaja. Znači, otprilike ista količina više nije u upotrebi i predstavlja otpad“, dodaje se u tekstu.

Mitrović ističe da je pitanje opasnog otpada – pitanje nacionalne bezbednosti, i da država mora da pronađe najbolji model za njegovo zbrinjavanje. Srbija, dodao je on, još nema centar za fizičko-hemijski tretman, iako je to obaveza pred ulazak u EU, a posle 2019. opasni otpad više nećemo moći da izvozimo.