Evropska centralna banka odlučila je da ne menja referentnu kamatnu stopu, a time ni praktično već nisku cenu evra. Kamate su sada na rekordno niskom nivou širom Evrope kada su u pitanju i krediti i štednja. Pokušaji Centralne banke da investicijama pokrene evropsku ekonomiju preplavili su tržište devizima i to osećaju i klijenti banaka u Srbiji.

Kamate na oročenu štednju klize ka nuli duže od godinu dana, a banke danas većinom mogu da obećaju oko 10 evra zarade posle godinu dana oročavanja novca kod njih.

„Srpsko tržište, iako još u razvoju, povezano je s evropskim i ne može da ignoriše da u proteklom periodu padaju kamate u Evropi, čak i toliko da smo svedoci pojave negativnih kamatnih stopa. Drugi uzrok je lokalni i povezan je sa monetarnom politikom Narodne banke. Ona pokušava da pogura inflaciju koja je ispod planiranog nivoa oslobađanjem novca u potrošnju, a takođe, u skladu s političkim ciljevima, pokušava da obezbedi što jeftinije kreditiranje, posebno male privrede, što bi takođe trebalo da oživi domaću ekonomiju“, objašnjava Marinos Vatis, predsednik Izvršnog odbora Vojvođanske banke.

Tako, na primer, kada se s kamate ukloni čak 15 odsto poreza koji se plaća državi ostaje ona prava efektivna kamatna stopa, a ona se na štednju u evrima u domaćim bankama danas kreće od 0,38 do 0,68 procenata za 12 meseci.

„Sve što banka uzme od štediša ona bi trebalo da izda kao kredit, znači da proda kao kredit: ali s obzirom da je tržište skupljeno i zatvoreno to se ne dešava i bankama se ne isplati uopšte posedovanje veće količine novca“, navodi Dušan Uzelac, portal Kamatica.

Dejan Vučević, iz Sosijete ženeral banke kaže da je pad kamata dobar za građane: „Direktni uticaj na građane Srbije je, može se reći čak i pozitivan zato što pad kamatnih stopa na devize direktno dovodi do pada kamatnih stopa na kredite. Tako da mi danas imamo jeftinije stope za keš kredite, za potrošačke kredite, za kredite za kola i naravno najbitnije, čini mi se za sve naše građane, na stambene kredite“.

Zbog toga bankari sve češće klijente upućuju na drugačije investiranje novca na primer u životno osiguranje, nekretnine ili sopstveni posao.

Jedna od vodećih u Srbiji, Rajfajzen banka u potpunosti je ukinula mogućnost štednje u devizama. Zbog čega su to uradili danas nisu bili u mogućnosti da objasne.

S duge strane, strah da bi građani uskoro mogli da plaćaju bankama jer štede kod njih, kao što je to slučaj recimo u Švajcarskoj, pokušala je da razveje Narodna banka, tvrdnjom da u Srbiji i dalje postoje atraktivne marže koje omogućavaju bankama da posluju profitabilno.