Banke kažu da je interesovanje građana za kredite veliko, posebno kad je reč o keš kreditima. Ipak, oni koji se zadužuju nisu bezbrižni.
Prema podacima Narodne banke, deset odsto kredita građana je, bankarskim rečnikom, problematično, iako se procenat onih koji kasne sa otplatom kredita smanjuje. I dalje su građani redovnije platiše od preduzeća, gde je više od četvrtine kredita problematično.
Banke tvrde da je interesovanje građana za kredite u ovoj godini povećano:
„Klijenti najčešće biraju kredite za refinansiranje, zbog produženih rokova otplate, ili izuzetno niskih kamatnih stopa, tako da mogu da smanje svoje mesečne obaveze. Ne postoji strah kod klijenata zbog toga što ako dobiju pravi finansijski savet od bankara mogu jednostavno svoja mesečna primanja da opterete do maksimalnog iznosa koji mogu da podnesu“, kaže Zorana Aleksić, Erste banka.
Prema rečima ekonomista, građani se ipak plaše zaduživanja: „Broj kredita koji se izdaje nije relevantna brojka, zato što ti krediti koji se izdaju uglavnom krediti za refinansiranje. Banke će uvek reći da je sve sjajno i bajno, da su kamate niste. i jeste tako. Međutim, suština je da i dalje postoji problem nenaplativih kredita i koje još uvek nisu uspele da naplate“, kaže Dušan Uzelac s portala Kamatica.
Ekonomisti smatraju da ne postoji mehanizam koji bi zaštitio građane kada ne mogu da ih plaćaju: „Nažalost, svaka država će pre intervenisati na strani banaka jer su banke žile kucavice ekonomije svake i to je ono što muči svaku državu“, dodaje on.
Ukupni problematični krediti bankarskog sektora iznose oko 3,3 milijarde evra. Od toga, krediti privrednih društava iznose oko 1,4 milijarde evra, a stanovništva oko 593 miliona evra, dok se preostali iznos kredita odnosi na druga pravna lica, nefinansijski sektor u stečaju.
U Ministarstvu finansija su za N1 naveli da rade sve kako bi procenili da li su banke u mogućnosti da regulišu problematične kredite. Na taj način bi trebalo da se rastereti bankarski sistem da bi sektor proizvodnje mogao normalno da funkcioniše.
