Ubrzo o razgovori o povećanju minimalne zarade

Dogovor sindkata, poslodavaca i države oko minimalne cene rada bio bi zaokret u dosadašnjoj praksi u kojoj su poslodavci i sindikalci bili daleko od zajedničkog predloga, pa je država presuđivala.

Sindikati su ranije tražili najmanje 143,5 dinara po satu, dok su poslodavci ukazivali da bi tek minimalno povećanje minimalne cene rada od 121 dinar po satu bilo pdonošljivo. Pred nove razgovore sve strane kažu da su spremne na kompromis.

„Ako posmatramo socijalni aspekt onda znači da ispod toga ne bi moglo da se ide, da bi moglo da se razgovara samo o većem iznosu. Ali ako uzimamo i druge faktore, a ne možemo da ih ne uzmemo - problemi sa budžetom, rast privrede, cla kriza koja vlada svetom - mora da se nađe zajedničko rešenje da se iz toga na najbolji način izađe i da sve strane imaju dobit“, smatra Ljubisav Orbović, predsednik Samostalnog sindikata Srbije.

Poslodavci smatraju da svako povećanje minimalne zarade nije preporučljivo. Minimalac je već na nivou polovine prosečne zarade, kažu.

Prema računici Sindikata, rast minimalne cene rada na nešto više od 140 dinara jedva da zadovoljava egzistencijali minimum, s obzirom na to da minimalna potrošačka korpa iznosi oko 35.000 dinara. Ipak, u javnosti se nezvanično pominje da bi obe strane pristale na rast minimalne cene na 130 dinara. U tom slučaju, minimalac bi porastao za oko hiljadu i po dinara.

Prema računici poslodavaca, veliki broj radnih mesta, pre svega onih najslabije plaćenih, postaće isuviše skupi ako plate porastu, jer mnogi već danas rade na ivici profita. Poslodavci bi mogli da se oslobode tereta, kažu stručnjaci, ukoliko bi se povećao neoporezivi deo zarade. Neki smatraju da minimalac uopšte ne bi trebalo da se oporezuje.

„Sto trideset dinara svakako će dovesti do povećanja broja nezaposlenih, smanjenja radne snage, pogotovo na najugroženijim mestima, gde su ljudi sa najmanjim primanjima, najmanjim kvalifikacijama i najmanje rezultata. Rizikuje se povećanje rada na crno“, ističe Marko Radović, Mreža za poslovnu podršku.

S druge strane, u sindikatu poručuju da mnogi poslodavci danas isplaćuju radnicima deo plate, viši od zvaničnog minimalca na ruke. Sindikati procenjuju da bar 300.000 ljudi danas radi za minimalnu cenu.