Privatizacija će biti završena u mandatu ove vlade, a javna preduzeća će biti zdrava, stabilna u roku od dve, tri godine, izjavio je u Pressingu ministar privrede Goran Knežević. Komentarišući opoziciju, kaže da ona nema nove ideje i da je vode ljudi koji su prošli određene periode u svojim političkim karijerama, ali koji nisu uznapredovali.
„Srpska vlada je postigla ozbiljne rezultate na makroplanu u ekonomiji, od 2014. godine – nezaposlenost je spuštena na 16%, BDP raste – ove godine biće oko tri procenta, nemamo budžetski deficit, koji je nekad iznosio i dve milijarde evra godišnje – sada imamo budžetski suficit… Postignuti su dobri rezultati u prethodnom periodu, sada, pošto smo sredili kasu, imamo mogućnost da tražimo nove puteve da unapredimo našu privredu, da naši građani žive bolje i kvalitetnije i da imamo bolji standard“, kaže Knežević.
Ciljevi ove Vlade su da ostvarimo mir i bezbednost u regionu, jer to je osnovno kako bismo ostvarili ekonomsku stabilnost, dodaje. „Ciljevi ministarstva su unapređenje poslovnog okruženja, završetak privatizacije, restrukturiranje javnih preduzeća, povećanje obima i veličine investicija koje dolaze u Srbiju i razvitak malih i srednjih preduzeća“, navodi ministar i tvrdi da postoje konkretni planovi za njihovo ostvarenje.
Kaže da će se, u njihovom rešavanju, oslanjati na nauku, na iskustva zemalja u okruženju, ali i da će razgovarati sa privrednicima i predstavnicima Privredne komore. „Očekujem da u najskorije vreme sednemo i otvorimo jednu po jednu temu. Svi znamo da postoje problemi, ali moraju da počnu da se rešavaju“, dodaje.
Knežević kaže da su se sve zemlje, pa i čuveni (azijski) „Tigrovi“, razvili na osnovu stranih investicije, i da je to ono što je i Srbiji potrebno.
„To je bio prioritet Vlade u prethodnom periodu i vrednost investicionih projekata tokom protekle godine je bio 1,8 milijardi evra“, kaže Knežević.
Govoreći o malim i srednim preduzećima, rekao je da su svesni da u vezi sa njima ima nekoliko problema – a prvi je uraditi standardizaciju i kvalitet njihovih proizvoda: „Naučićemo ih kako, daćemo im alatke, edukovaćemo ih i daćemo im sredstva da se edukuju i pripreme marketinške akcije… Drugo je tržište – moramo im naći tržište“. On dodaje da su investitori koji su došli i na tom polju važni jer su to velike firme koje organizuju masu kooperanata. „Ja vidim šansu da se naša mala i srednja preduzeća priključe na to“, navodi.
U saradnji sa Svetskom bankom, MMF i Fondom za razvoj treba da im omogućimo lakši i bezbolniji prilaz finansijskim sredstvima, ističe Knežević. Mi kao država smo tu da budemo jedan dobar posrednik, da probamo s nekim garancijskim fondom, da probamo da sa manje rigidnim procedurama mala i srednja preduzeća priđu finansijskim sredstvima, kaže Knežević.
„Očekujemo još 20.000 radnih mesta“
„Mi već u ovoj godini imamo potpisane ugovore za 133 miliona evra investicija u našoj zemlji, to je nekih 8.500 radnih mesta, a do kraja godine očekujemo još nekih 20.987 mesta po ugovorima odnosno po upitima stranih investitora koji su tražili da dođu u Srbiju“, rekao je Knežević.
Govoreći o tome koliko je država dala za subvencionisana radna mesta u 2015. godini, kaže da nema još tačan podatak, ali da je to negde oko 60 miliona evra.
Kaže da je tokom 2014. i 2015. bilo 37.000 subvencionisanih radnih mesta.
Knežević naglašava da Zakonom o ulaganjima, koji je izjednačio domaće i strane investitore, sve subvencije koje se daju investitorima, mogu da dobiju i domaći preduzetnici odnosno investitori. Navodi da sada postoje limiti i, kako naglašava, jasni kriterijumi za zapošljavanje, a da su opštine podeljene u pet zona, i da za svaku postoji formula. „Sada je to limitirano, od 3.000 evra po radnom mestu u našim najrazvijenijim lokalnim samoupravama, do 7.000 evra u nerazvijenim i devastiranim područjima“, navodi.
Govoreći o pravosudnom sistemu, kaže da je Vlada razmišljala o njegovom unapređenju. Prenosi da su mu pojedini švedski investitori rekli da je naš sistem pravosuđa spor, i da ne rešava njihove probleme, pa da zapadaju u duge procese. Mi smo već napravili strategiju, dodaje i kaže da Srbija ima masu propisa koji se bave istim stvarima.
Navodi da će biti popravke pravnog sistema i da će problem parafiskalnih nameta na privredu biti rešen. „Vi imate lokalne samouprave koje imaju više od 70 i 80 parafiskalnih nameta na privrednika“, navodi i dodaje da će verovatno do kraja godine, zajedno sa Ministarstvom za lokalnu samoupravu, doneti jedan zakon koji će parafiskalne namete svesti na normalnu meru.
Na pitanje da li zna da se praksa plaća, odnosno da kompanija koja želi da da nekom detetu šansu da se obrazuje u njoj na mesec dana ili dva, ima izbor da – ili tom detetu da plati simbolično i državi da nekih 60 odsto nameta od tog, ili – ukoliko je dete tu besplatno – ima obavezu da plati državi šest odsto u odnosu na minimalnu platu, Knežević je rekao da ne zna za taj podatak.
Naveo je da se slaže sa tim da je to destimulativno za kompanije, i dodao da je moguće da je donet neki akt kojim se to uređuje, ali da će se, svakako, kod ministra finansija raspitati o tome.
Govoreći o sistemu progresivnog oporezivanja, kaže da se o tome razmišljalo, ali da je mišljenja da je „to u zemlji Srbiji nemoguće i da bi imalo kontraefekat na budžet Srbije i to 250 miliona godišnje“. Razmišljamo o različitim poreskim sistemima, gledamo različita iskustva, videćemo koji je model najbolji, dodao je.
U Srbiji oko 200.000 ljudi prima minimalac, a od tog broja bar 100.000 dobija nešto na ruke, kaže ministar i tvrdi da se tržište rada ipak malo pomera.
Na pitanje da li država, koja pristojno subvencioniše radna mesta da bi investitire dovela, može da postavi malo čvršće uslove kada je u pitanju prosečna plata, kaže: „Mi tražimo bolje uslove, i po svim našim ugovorima koji su potpisani u toku prošle godine, minimalna plata koja se isplaćuje je 100 + 20 odsto, dakle nije na minimalcu… I taj investitor je došao u Srbiju da može da zaradi, a može da zaradi ovde na jeftinom zemljištu i jeftinoj infrastrukturi, energentima koji su jeftini i nisu na nivou EU, i – na radnoj snazi.. I mi smo prinuđeni, kad ima toliko nezaposlenih, da prihvatamo i takve investitore koji angažuju ljude koji rade na poslovima za koje je predviđen minimalni lični dohodak ili ovaj 100 +20“.
„Nijedno preduzeće više nije zaštićeno“
Govoreći o javnim preduzećima i restrukturiranju, kaže da je to pitanje teško, ali da je urađeno ipak jako puno s njima. U tim firmama radi jako veliki broj ljudi, čitave su regije naslonjene na neka preduzeća… Pogledajte RTB Bor koji ima dugovanja do milijardu i po evra, tamo radi 5.000 ljudi, a sa njim je povezana čitava regija istočne Srbije, navodi.
„Ja mogu da vam obećam ovde, a obećao sam i obećao premijeru i rekao da će to biti jedna od stvari koje ćemo sigurno uraditi u ovom periodu je to da ćemo završiti proces privatizacije, koji se predugo tegli, i gde smo zbog nekog socijalnog interesa čuvali mir i stabilnost. Nema više razloga, uradili smo jedan veliki deo posla. Mogu da vam kažem još nešto, nijedno preduzeće više nije zaštićeno. Od 28. maja ove godine nijedno preduzeće nije pod zaštitom, svaki poverilac može da traži naplatu svojih potraživanja, oni rade na tržišnom principu. Jedino gde još dajemo subvencije jeste Resavica, iz specifičnih razloga, a sva ostala preduzeća su na tržištu i u potpunosti su otvorena za tržišnu utakmicu“, naglašava.
Knežević navodi da ima 188 preduzeća koja su „u privatizaciji“.
„Privatizacija će biti završena u mandatu ove vlade, a ovo sa javnim preduzećima ide dobrim putem i mislim da će ona biti zdrava, stabilna preduzeća u roku od dve, tri godine“, rekao je Knežević. On je naveo da će javna preduzeća od Resavice, Srbijagasa, biti profitabilna, i da je prošle godine u odnosu na 2014. već ostvaren napredak.
„U Galenici je izvršen ekonomski genocid“
Na pitanje zašto se država odlučila na dokapitalizaciju 25 odsto Galenike, rekao je da su mu saradnici, kada su ga upoznavali sa svim slučajevima i privatizacije i restrukturiranja, kazali da je u Galenici izvršen „ekonomski genocid“.
„Ako uzmete u obzir da je jednoipogodišnja proizvodnja data nekim kupcima, a da za to nije uzeta nikakva garancija, i da dug Galenike iznosi 300 miliona evra, to je onda katastrofa, za jednu fabriku iz farmaceutske industrije, sa dugom tradicijom“, kaže. Ističe da je jedino rešenje bilo da se nađe strateški partner, da je raspisan tender i da su se javile tri kompanije, da su otvorene ponude, i da će komisija u toku sledeće nedelje dati izveštaj o tome. Navodi da ukoliko neka od kompanija uzme Galeniku, da očekuje da bi mogla da stane na noge za četiri, pet godina i da bude ona Galenika iz ranijih decenija.
Govoreći o privatizaciji medija, kaže da su oni na lokalu izvršeni generalno loše, a da su neke lokalne samouprave ostale bez retkih ili jedinih medija koji su ih izveštavali, pogotovo u mestima sa više manjina. Izvršena je kontrola u dosta medija, sledeće nedelje je sastanak komisije koja to prati, koja će izvestiti mene kao ministra, i preduzećemo neke mere, i videćemo šta se događa u svakom konkretnom slučaju, naveo je. Rekao je i da jedna od opcija jeste raskidanje ugovora, ili da se da dodatni rok za ispunjenje obaveza.
Govoreći o izvozu Fijata, naveo je da je dobra vest da su predstavnici zemalja Evroazijske unije zakazali susret s ministrom trgovine Rasimom Ljajićem i da je on održao s njima sastanak i da će Srbija uskoro imati stav te Unije.
Imali smo malo problema sa Kazahstanom, ali oni su se izjasnili da će podržati izvoz Fijata, i ja očekujem da ćemo rešiti administrativne barijere i da krenemo možda od sledeće godine da izvozimo, dodao je.
Govoreći o tome koliko bi moglo da se izveze automobila, rekao je da očekuje da će biti u prvom kontigentu 10.000, i misli da se neće na tome zadržati, ali i da to zavisi od tržišta.
Govoreći o privatizaciji luke Novi Sad, kaže da je strvar tehničke prirode, da je stiglo dosta ponuda i od eminentnih stranih investitora, ali da se mora menjati uredba o lukama, kako bi se razdvojilo ono što je državno i ono što ide u prodaju ili strateško partnerstvo. Deo će pripasti Gradu Novom Sadu deo Republici Srbiji, dodaje.
