Ekonomisti o zajmu UAE: Srbija skuplji dug menja jeftinijim

Kredit od milijardu dolara u godišnjim tranšama od po dvesta miliona u narednih pet godina govori da će Srbiji i u narednom periodu pozajmice biti potrebne. Ova je, pak, povoljnija od ostalih. Kamatna stopa je, kažu ekonomisti, niža od onih koje Srbija može da dobije danas, ali i u narednom periodu.

Analitičari kažu da je pozajmica povoljna i zato što je kamatna stopa po kojoj je uzeta niža od predviđene stope rasta bruto domaćeg proizvoda. No, ni ona nije bez rizika.

Pre svega kursnih. Postoji rizik jačanja dolara u odnosu na evro za koji smo mi vezani. Novac će, kako je najavljeno, biti korišćen za refinansiranje dugova. Godišnje dospeva oko četiri milijarde evra, podseća profesor na ekonomskom fakultetu Milojko Arsić.

“To znači da ćemo skuplji dug zameniti jeftinijim. Ali nama je potreban i novac za finansiranje tekućeg deficita. U toku ove godine ćemo imati fiskalni deficit od oko dva odsto BDP-a, što je negde oko 700 miliona evra. U narednoj godini ćemo takođe imati deficit od oko 500-600 miliona evra”, upozorava Arsić.

Srbija je na kraju avgusta dugovala oko 24,3 milijarde evra odnosno 72,1 odsto BDP-a. Učešće javnog duga u BDP-u je na kraju avgusta, bilo manje nego na kraju prošle godine, kad je dug iznosio 76 odsto Bruto domaćeg proizvoda.

Glavni urednik nedeljnika NIN Milan Ćulibrk kaže da ga interesuje zašto to nije urađeno ranije. “Zašto ranije nisu povučene jeftine pare i otplaćeni oni skupi krediti? Još plaćamo dug Londonskom klubu, star 30-40 godina i za njega plaćamo kamatu veću od šest odsto. Nama niko ne brani da se razdužimo po kamatama od tri odsto ako možemo sad da uzmemo kredit”, podseća on.

Period dospeća zajma je 10 godina, uključujući poček od pet godina, dok je rok otplate pet godina.