Trećina srpske privrede je u sivoj zoni. Čak i ako država uspe u nameri da do 2020. godine taj procenat smanji na ciljanih 26 odsto, i dalje će gubici srpske privrede biti ogromni. Ponovo je najavljeno i pokretanje fiskalne lutrije.
Vrednost roba i usluga koje godišnje završe u sivoj zoni je oko 300 miliona evra.
„Ako govorimo da je tržište kafe u Srbiji veliko 23 hiljade tona. Na tih 23 hiljade regularno zabeleženih tona, postoji 20 odsto sivog uvoza. Država samo na tome gubi otprilike dva do tri miliona evra“, kaže Andrej Bele, iz Atlantic Grupe.
U državi kažu da u borbi protiv sive ekonomije imaju uspeha. Novi zakon o inspekcijskom nadzoru omogućio je da se kontrolišu i neregistrovane firme. Takođe, inspekcije su bolje koordinirane. Statistika pokazuje da raste broj novih firmi, a da se smanjuje broj zatvorenih, odnosno da manje privatnika prelazi da radi na crno. Manje je kažu u vladi, i zaposlenih na crno.
„Država je postala upornija. Što bi rekao Švarceneger „I’ll be back“. Mi se vraćamo. Tako smo se ove godine vratili u julu i septembru kod onih poslodavaca kod kojih smo zatekli tri i više radnika na crno, 2.829 lica je zaposleno. Od njih 2053 lica je nastavilo da radi. Regulano su prijavljeni. A 221 lice je ponovo angažovano u radu na crno“, kaže ministar rada Aleksandar Vulin.
U Vladi sve češće pominje i poreski moral.
„Jedina razlika između toga da li uzmete fiskalni račun ili ne uzmete je što se 20 odsto PDV-a nije vratilo vama, kao građanima. Ako mislite da kad ne tražite fiskalni račun kolegijalno pomažete tog čoveka koji drži restoran ili kafić – to nije istina“, kaže ministarka lokalne samouprave Ana Brnabić.
A kako ovu borbu vide privrednici? U Američkoj privrednoj komori kažu da postoje dobri rezultati, ali da i dalje 65 odsto njihovih članova smatra da je borba protiv sive ekonomije glavni posao vlade. Takođe i da inspektori treba da se usmere na one firme kod kojih je veći rizik da će kršiti zakon.
„Sad imate inspekcije koje idu kod legalnih, kod onih koji posluju u skladu sa pravilima i njima se pokušava naći neki mali prekršaj, umesto da se gro kapaciteta fokusira na neregistrovane i one koji zakon krše“, navodi Amalija Pavić iz AmCham-a.
Dodatni problem su i spori sudovi, kao i prijave koje se ne procesuiraju i više godina.
Detaljnije u prilogu Vojislava Stevanovića:
