Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, izjavila je u Novom danu televizije N1 da će prvih 40 kilometara Koridora 11 biti otvoreno u narednih deset dana. Ona je, takođe, rekla da je cilj Srbije da uđe u prvih 20 zemalja na Duing biznis listi Svetske banke.

Ministarka saobraćaja kaže da će svi poslovi na Koridoru 11 biti završeni, uključujući i dva tunela na kojima se popravljala betonska podloga.

Mihajlović je rekla da nema nameru da odgovara na optužbe kompanije Planum da nije tačno da je bilo problema u tunelima, već da neko hoće da ih istisne iz posla.

Ona kaže da je puno učinila na tome da domaće kompanije budu ne samo podizvođači, nego i glavni izvođači na rehabilitaciji i izgradnji puteva u Srbiji, ali da o problemima sa betonskom podlogom u tunelima na Koridoru 11 postoji dokumentacija koja jasno pokazuje da nisu dobro urađeni.

Odgovarajući na pitanje kako je moguća da nadzor radova na Koridoru 11 počinje 12. januara 2016. godine, iako se ta deonica gradila od februara 2013, ministarka je rekla da je Ministarstvo tri puta upozoravalo Koridore Srbije da moraju da imaju nadzor, pre nego što je on uveden.

Nije precizirala zašto zbog toga direktor Koridora nije snosio sankcije, već je navela da će po otvaranju deonica biti urađena revizija svih radova na toj deonici, posle čega će, ukoliko se pokaže da je bilo propusta, preduzeti propisane mere. Cilj revizije, kako kaže, nije samo da se utrdi da li je bilo propusta na Koridoru 11, već da država vidi šta mora da uradi kako se to više ne bi ponavljalo.

Mihajlović dodaje da probijanje roka od mesec i po dana nije neuobičajeno kada je reč o velikim infrastrukturnim projektima, ali da bi ona volela da se rokovi poštuju, i da joj je važno da se poštuju i cena i rokovi definisani ugovorom.

Najavila je i da će naredne godine biti kompletirana cela deonica Koridora 11 od Obrenovca do Čačka.

Cilj top 20 na Duing biznis listi

Srbija je ostvarila skok od 12 pozicija na Duing biznis listi koja ocenjuje uslove poslovanja širom sveta. U rangiranju 189 zemalja, Srbija se nalazi na 47. mestu. Najznačajniji rezultat ostvaren je u oblasti izdavanja građevinskih dozvola, gde je Srbija sa 139. mesta došla na 36.

Ministarka Mihajlović rekla je u jutarnjem programu televizije N1 da nisu samo građevinske dozvole oblast u kojojoj je ostvaren napredak, već je to učinjeno sa elektronskim plaćanjem poreza, dok je poboljšan i upis svojine u katastar, mada ističe da u tom domenu predstoji još dosta posla.

Potpredsednica Vlade kaže da je napredak na listi Svetske banke počeo od kad su predstavnici Vlade, različitih ministarstava i svih ostalih institucija koje su upućene u uslove poslovanja, poput NALED-a, USAID-a, Svetske banke, Agencije za privredne registre…Najveći problem je, kako kaže, bila “užasna administracija i birokratija” koja je odbijala investitore, i od tada se krenulo sa reformama i rešavanjem problema, poput uvođenja elektronske građevinske dozvole i sl.

Da napredak na Duing biznis listi ima efekta pokazuje podatak da je od prošlogodišnjeg poboljšanja pozicije Srbije znatno uvećan broj zahteva za izdavanjem građevinskih dozvola, što pokazuje da veći broj investitora ulaže u Srbiju, objašnjava ministarka Mihajlović.

Ona kaže i da navodi jednog od tvoraca Duing biznis liste i bivšeg bugarskog ministra finansija Simeona Đankova – da se ta lista odnosi na promene zakona i regulative, ali da ne govori da li se ti zakoni primenjuju na pravi način – nisu tačni.

“Duing biznis lista pravi se na osnovu implementiranog, onoga što se zaista realizuje. Svetsku banku ne zanima 50 ili 100 zakona koji ste doneli, već mišljenje investitora šta se primenjuje, a šta ne”, kaže gošća Novog dana.

Iako je dosta zemalja regiona i dalje ispred Srbije na Duing biznis listi, ministarka podseća da je zatekla Srbiju na 91. mestu, a da je sada u prvih 50. Cilj je, kako kaže, da Srbija bude u prvih 20 zemalja na listi.

Opštine će dobiti kvote za ozakonjenje

Ministarka je rekla i da nije zadovoljna što je do sada ozakonjeno tek 30.000 objekata. Podsetila je da ozakonjenje sprovode lokalne samouprave, i je nakon napravljenih kontrola doneta odluka da svaka lokalna samoprava dobije mesečnu kvotu objekata koji moraju biti ozakonjeni ili će u suprotnom snositi određene sankcije.

Ona je ukazala na to da postoje određeni problemi na terenu poput malog broja inspektora koji su zaduženi za popisivanje nelegalnih objekata, i malog broja ljudi koji rade na ozakonjenju, ali da je država spremna da pomogne tako što će po opštinama biti zaposlen određen broj ljudi na tačno određeno vreme koji će raditi na ozakonjenju. Navela je i da je npr. samo za grad Beograd cilj da do kraja godine ima još najmanje 100.000 ozakonjenih objekata.

Paralelno za ozakonjenjem ide i proces rušenja objekata koji ne mogu da se legalizuju, objašnjava Mihajlović, ali dodaje da cilj zakona nije rušenje, već da se ozakoni sve ono što može da se ozakoni. Podsetila je i da je nedavno doneta uslovna kazna zatvora za nelegalnu gradnju na Adi Ciganliji.

Zorana Mihajlović rekla je i da uopšte ne razmišlja o predsedničkim izborima, i da će SNS doneti odluku o kandidatu kada bude vreme za to.