Kada se posmatraju ekonomski rezultati iz 2016. godine nesporno je da su oni bolji u odnosu na protekle godine. Ipak, građani ne osećaju taj napredak a nekog osetnijeg povećanje plata i penzija neće biti ni sledeće godine, saglasili su se gosti emisije “Završni račun” Milan Ćulibrk i Dejan Šoškić.

Profesor Ekonomskog fakulteta Dejan Šoškić ističe da je ova godina bolja od prethodnih i da je postignut ohrabrujući rezultat. “Imamo nesto viši rast BDP-a nego što je bilo inicijalno planirano. To su dobre tendencije”, kaže on ali ističe da je Srbija tek sada došla na nivo aktivnosti iz 2008. godine što znači da sve vreme manje-više stagnira a to nije dobar rezultat.

“Srbiji trebaju više stope BDP-a, treba nam rast iznad 4 odsto da bi se to osetilo na rastu zaposlenosti i životnom standradu”, naglašava Šoškić.

Glavni i odgovorni urednik NIN-a Milan Ćulibrk ističe da se napredak ne vidi se napredak kod ljudi. I on ukazuje da je Srbija sada na nivou iz 2008. godine pre početka ekonomske krize.

“Ako se merimo s zemljama regiona, one su prestigle BDP iz 2008. neke a 10, neke 15 a neke i za 20 odsto, poput Crne Gore i Albanije. Ako nešto možemo da posmatramo kao pozitivno za nas to je da će biti gorih od nas – Hrvatska i Makedonija. Mi nemamo razloga za preterani optimizam a to najbolje vide građani po svom džepu”, naglašava Ćulibrk.

Nema šanse da prosečna plata 2017. bude 500 evra

On podseća na činjenicu da je prosečna plata proteklog meseca u Srbiji iznosila 368 evra a da je isto toliko bila i prosle godine. “Jedino Makedonija ima nižu prosečnu platu od nas, svi ostali imaju veće, čak i Bosna. Utisak da se ne živi bolje je relan i opravdan”.

Govoreći o rastu plata, Ćulibrk kaže da očekuje najviši rast u prva tri meseca dok se ne završe izbori. “Realno, ne treba očekivati bilo kakav ‘bum’”.

Dodaje da nema šanse da se ostvare najave premijera da će 2017. prosečna plata biti 500 evra. “Za to treba 4-5 godina minimum, sa većim stopama rasta. Lako je obećati ali kad treba realizovati nije to tako lako”.

Gosti emisije “Završni račun” kao još jednu pozitivnu stvar navode to što je u ovoj godini prvi put realizovan deo budžeta koji se odnosi na kapitalne investicije.

“Da bi privreda rasla morate imati 25 odsto BDP u investicijama, bez toga nema održive stope privrednog rasta”, ukazuje Šoškić podsećajući da investicije mogu biti državne, domaće i strane a ako Srbija želi da postane atraktivna destinacija mora da ima resurse, infrastrukturu, da više ulaže u nauku, da postoji pravni red i vladavina prava…

Ćulibrk naglašava da država ni do sad nije trebalo da štedi na kapitalnim investicijama a da se upravo na tome prvo štedelo. “Nikada, do ove godine, nije investirano ono sto je planirano u budžetu jer se kupovao socijalni mir, plaćale se firme u restrukturiranju…”, navodi on.

Takođe, ističe da su prihodi u budžetu za sledeću godinu bolje planirani nego ranije ali da je u budžetu ključan problem ogromna budžerska rezerva – od 40 milijardi dinara koja omogućava Vladi da tu ogromnu sumu troši kako hoće.

Raskalašnost javnih preduzeća

Urednik NIN-a ukazuje i na to da dok se sa jedne strane “steže kaiš”sa druge se javna preduzeća ponašaju raskalašno i troše mnogo novca, praveći nove gubitke.

“Kada bi zavrnuli tu slavinu, da tu ne otiče imali bi više novca za povećanje investicija i plata. Mi na kraju svake godine obaveze javnih preduzeća pretvaramo u javni dug. To su prihodi svih nas, to je naš novac i mi time pokrivamo loše poslovanje preduzeća”, ističe Ćulibrk.

Podseća da su analize još u aprilu pokazale da je razlog za loše poslovanje RTB Bora loše rukovođenje a da od tada do sada nije urađeno ništa po tom pitanju.

Dejan Šoškić ističe da privatizacija nije ključna stvar kod javnih preduzeća već da prvo treba odrediti koja su to preduzeća koja država želi da zadrži u svom vlasništvu kao i da treba primeniti one modele koji su se pokazali kao uspešni u drugim državama.

“Ja sam po prirodi optimista i nema razloga odlagati te procese jer svako odlaganje predstavlja neracionalno trošenje para nas kao poreskih obveznika”.

Sumnje u statističke podatke o stopi nezaposlenih

Profesor Ekonomskog fakulteta i nekadašnji guverner NBS Dejan Šoškić ukazao je da u javnosti postoji polemika da li su zvanični statistički podaci o stopi nezaposlenosti tačni I dodao da postoje makroekonomski pokazatelji koji ne potkrepljuju tezu da dolazi do rasta zaposlenosti.

“Ono što treba da se pitamo – ukoliko smo ove godine uspeli da dođemo do one ekonomske aktivnosti iz 2008 ne bi bilo logično da to ostvarujemo sa većom zaposlenošću jer bi to značilo da smo manje produktivni”.

“Nije dobro da statistika nije u potpunosti pouzdana”, naglašava on.

Ćulibrk navodi da je nemoguće da, za kratko vreme, stopa nezaposlenosti padne sa 25 odsto na 13.