Pušten u opticaj 1. januara 2002., evro je izazvao oduševljenje, ali i kritike i zabrinutost.

Evro je zvanično uveden 1. januara 1999., ali prve tri godine bio je virtuelna valuta, korišćena u finansijskim i računovodstvenim transakcijama, pre nego se napokon materijalizovao u obliku novčanica.

Evropljani su pred kraj 2001. pohrlili po pakete s probnim uzorcima kovanice nove valute u vrednosti 15 evra kako bi se upoznali s novinom. Neotvoreni paketi danas se mogu prodati na internetu za između 30 i 60 evra.

I dok su novčanice istog neutralnog dizajna, svaka država članica evrozone mogla je da izabere šta će staviti na kovanice, poput orla u Nemačkoj, Marianne u Francuskoj i Mocarta u Austriji.

Zadnjih godina, Evropska centralna banka (ECB) počela je da obnavlja novčanice kako bi ih zaštitila od falsifikovanja. Nova novčanica od 50 evra biće puštena u opticaj na proleće 2017. U maju se takođe povlači novčanica od 500 evra kako bi se suzbilo finansiranje organiziranog kriminala.

Početno oduševljenje zamenilo je razočaranje zbog utiska da je uzrokovao porast životnih troškova. Istraživanja su pokazala da su neke cene poput hrane i restorana zaista porasle, ali u nekim područjima su cene ipak ostale stabilne ili se čak smanjile. Evro u proseku nije imao inflatorni efekat iako ga prati takav glas.

Ali njegova praktičnost odmah je osvojila ljude. Danas gotovo 340 miliona ljudi može da putuje u 19 zemalja evrozone a da ne mora menjati novac.

Većina Evropljana smatra evro jamcem stabilnosti.

Po ispitivanju Evropske komisije iz oktobra, 56 posto od 17.500 ispitanika u 19 članica evrozone smatra da je evro koristan za njihove zemlje.

Evrozona je preživela više kritičnih trenutaka, počevši od razdoblja nakon svetske finansijske krize 2008., kada je presušio izvor kredita, a nekoliko članica našlo se u situaciji da ne može da vraća dugove.

Grčka, ali i neke druge zemlje poput Irske i Portugala, morale su dobiti pomoć partnera u evrozoni i međunarodnih institucija u toj krizi koja je kulminirala 2012. Pojavile su se čak bojazni da bi Grčka mogla napustiti evrozonu i time dovesti u pitanje ceo evropski projekat i evro.

Tada se pojavio izraz „Grexit“, a četiri godine posle dogodio se „Brexit“
Godine 2015. evrozona je bila ponovno blizu „Grexita“, ali ipak je postignut dogovor o trećem programu pomoći u zamenu za nove mere štednje.

Privredna, finansijska i migrantska kriza u Evropi, dale su vetar u leđa populističkim pokretima koji se slažu u pogledu odbacivanja EU-a i evra. A Brexit im samo ide u prilog.