Starosna granica za odlazak u penziju za žene podignuta je za šest meseci, što znači da će u 2017. godini žene odlaziti u penziju sa navršenom 61 godinom i šest meseci i najmanje 15 godina staža osiguranja.
Do 2032. godine, rokovi će se pomerati, a tada će žene u punu starosnu penziju odlaziti sa navršenih 65 godina, dok za muškarce sve vreme važe isti uslovi. Muškarci i žene mogu da ostvare pravo na starosnu penziju sa navršenih 45 godina staža, bez obzira na godine starosti.
Život od danas do sutra. Tako se često opisuje perspektiva mladih. Možda preterano, ali čak i oni sa dugoročnijim pogledima, svesni su da je penzija na dugom štapu.
„To se meni sad čini jako daleko, s obzirom da se granica, što se tiče rada, pomera sve više. Ne znam da li ćemo stići da dočekamo penziju. Verovatno će biti pravo sa radnog mesta na groblje. Dok radimo živećemo život kakav sebi obezbedimo – uživaćemo, putovaćemo“, kaže službenica Jovana Kuzmanović.
Pomeranje granice je neminovnost, poručuju stručnjaci.
POVEZANE VESTI:
Pre pola veka u Srbiji je bilo deset mladih na jednog starijeg stanovnika, sad je taj odnos četiri prema jedan, a u narednih pola veka će se još prepoloviti. Ipak, ako neko odluči da ode u penziju pre nego što navrši 65 godina, može, ali će mu za svaku godinu ranijeg penzionisanja, primanja biti niža oko četiri odsto.
„Ne treba sad tu praviti neku nepotrebnu dramu, da će državni penzijski sistem propasti, da kad mi dođemo na red za penzionisanje neće biti državnih penzija. Biće, ali one neće biti toliko izdašne kao što su bile u prethodnim decenijama, pa će pored državnih penzija biti potrebno da građani dodatno štede privatno – u banci, životnom osiguranju, penzijskom fondu“, objašnjava član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov.
Pitanje je, međutim, kako u Srbiji stotine hiljada ljudi, koji žive od minimalca, da prištede nešto za starost. Kao i kolike će penzije biti onima koji su prijavljeni na minimalni dohodak, dok ostatak plate dobijaju na ruke.
„Onda možete samo da molite Boga da radite i da ne budete predugo u penziji, jer se penzije u odnosu na plate smanjuju na prosečno 50 odsto. Teško je zamisliv život sa platom, a još teže sa takvom penzijom“, kaže predsednik sindikata Nezavisnost Zoran Stojiljković.
Uz to, kaže Stojiljković, u mnogim slučajevima poslodavci nisu uplaćivali radnicima penziono osiguranje. Čak i ako to „nadoknadi“ država, doprinosi su na najnižu platu, što tim radnicima značajno umanjuje i penzije.
Bez dobre ekonomije nema ni adekvatnih penzijsih prihoda. Penzijski sistem je preraspodela onoga što ostvaruju ljudi koji rade. Dokle god postoje demografski problemi, kao što je slučaj svuda u Evropi, ili problemi sa privredom, nezaposlenošću i visokom stopom sive ekonomije, kao što ima Srbija – to će biti pokazatelji kakve penzije možemo da očekujemo.
