U 2016. Srbiju je posetilo skoro milion i 800 hiljada stranih gostiju. Smeštaj im pruža oko hiljadu privrednih društava i preduzetnika koji su u APR registrovali tu delatnost.. Najzanimljivija turistička destinacija u Srbiji strancima je Beograd, 60 odsto ih dolazi u glavni grad. Tu ih dovodi posao.
Zadržavaju se u proseku dva dana, dok se turističke posete srpskoj prestonici vezuju za obilazak čitavog regiona.
Šta nedostaje Beogradu da se po turističkom prometu približi poznatim evropksim prestonicama? Imamo li dovoljno hotela za sve veći broj turista koji dolaze u Beograd?
Broj gostiju u glavnom gradu povećava svake godine i do 15 odsto, istovremeno se povećavaju i smeštajni kapaciteti.
U gradu ima skoro 100 kategorisanih hotela, dvaput više nego pre četiri godine. Uz 5.200 hotelskih soba, još oko tri hiljade su u hostelima i apartmanima.
„Mislim da Beograd itekako ima dovoljno kapaciteta za sve koji dolaze turustički ili poslovno u Beograd, osim u nekim trenucima kada su u pitanju neki sportska, politčka i druga regionalna dešavanja. Ali to je par dana u godini“, navodi Stevan barović, direktor hotela „Heritage“.
Ostatak godine treba se izboriti za goste, kaže naš sagovornik. I dodaje: Svaki hotel ima svoju strategiju – nekome je prednost lokacija, nekome sama ponuda, ili cena .
„Zbog samog kapaciteta hotela imamo 40 soba, nemamo veliki kapacitet, mi se trudimo i možemo da se posvetimo svakom gostu“, dodaje Barović.
A strani gosti u Beogradu u proseku borave dva dana, najviše ih je iz zemalja regiona, zatim iz Turske, Nemačke i Austrije, očekuje se da će posle ukidanja viza biti veći i broj posetilaca iz Kine, a poslednjih meseci zanimljivi smo i izraelskim turistima. Da bi u Beogradu boravili duže, ponuda mora biti bogatija.
„Tu su turističke atrakcije podzemni grad Beograd, recimo, na Tašmajdanu, treba staviti i Kalemegdan u funkciju… Muzej Nikole Tesle u jednoj maloj zgradi, moram reći… Turisti dolaze sa većom percepcijom, a onda se susreću sa mnogo manjim muzejem“, kaže Georgi Genov, iz Udruženja hotelijera Hores.
U udruženju hotelijera skreću pažnju i na problem sive zone u hotelijerstvu
„To je ta nelojalna konkurencija kada je u pitanju privatni smeštaj. Ne radi se o klasičnom privatnom smeštaju, nego o apartmanima koji su istog kvaliteta, na nivou su hotelske sobe. Mi se zalažemo da svi moraju da se regstruju, jer smatramo da čak 30 odsto nije registrovano“, dodaje Genov.
Za velike hotele, sa četiri ili pet zvezdica, veći broj noćenja obezbediće razvoj kapaciteta za kongresni turizam. Već 10 godina u toj oblasti hotelijeri sarađuju sa kongresnim biroom u okviru Turističke organizacije Srbije.
„To je najmanji i najveći kongresni biro koji ima dva i po čoveka. I on je pokazao dobre rezultate, ali ne treba stati na tome. Mi u određenom trenutku ne možemo više da objašnjavamo koliko smo ljubazni, koliko nam je dobra hranu. Za hotelske kapacitete potreban nam je kongresni kapacitet koji može da primi dve, tri ili četiri hiljade ljudi“, kaže Aleksandar Vasilijević, direktor hotela Falkensteiner.
Takav već postoji u Beogradu – centar „Sava“ čeka renoviranje. A taj bi posao morao brzo da bude gotov kako bi naša prestonica postala regionalni centar kongresnog turizma, kao grad koji ima najviše hotela visoke kategorije u okruženju. U protivnom, ta će titutla pripasti Dubrovniku, gde se, prema nezvaničnim inofmacijama, planira izgradnja kongresnog centra.
