Broj zaposlenih u sivom sektoru u Srbiji u 2016. je povećan za 43.400 i to je sa 30 odsto doprinelo ukupnom povećanju zaposlenosti, rekao je ekonomista Svetske banke Lazar Šestović i istakao da u Srbiji 570.000 ljudi radi bez socijalnog osiguranja.

Šestović je, posle predstavljanja izveštaja Svetske banke o Zapadnom Balkanu, rekao da anketa o radnoj snazi pokazuje da je glavnina neprijavljenih radnika u Srbiji radila u poljoprivredi i građevinarstvu.

Prema izveštaju Svetske banke, Srbija je u 2016. zabeležila rast zaposlenosti od 7,2 odsto, ali se tu računaju i podaci o radu u sivom sektoru koji je sa 30 odsto doprineo ukupnom povećanju zaposlenosti.

Šestović je rekao da je svestan da javnost zanima slučaj Agrokora, ali da se ekonomistima Svetske banke čini da je Srbija u tom pogledu u relativno dobroj situaciji.

„Firme Agrokora u Srbiji su nezavisna pravna lica, posluju profitabilno i likvidne su“, rekao je Šestović upitan o dužničkoj krizi u toj kompaniji i njenom uticaju u Srbiji.

On je napomenuo da treba sačekati poteze novog rukovodstva u centrali Agrokora u Zagrebu, postavljenog na zahtev poverilaca.

RTB Bor fiskalni rizik

Šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji Toni Verheijen rekao je da RTB Bor i dalje predstavlja „fiskalni rizik“ za Srbiju i da to pitanje treba da bude rešeno. On je rekao i da Svetska banka nastavlja da radi sa Vladom Srbije na konsolidaciji Elektroprivrede Srbije i Srbijagasa.

„U slučaju EPS-a primena mera se sprovodi kako je planirano uprkos određenim zakašnjenjima, ali nema povratka na staro“, objasnio je Verheijen.

On je istakao da je cilj tih mera da se smanje gubici u distribuciji struje, da se poboljša naplata, kao i da se broj radnika prilagodi potrebama tog preduzeća.

Verheijen je napomenuo i da se u slučaju Srbijagasa pojavljuje i pitanje firmi iz petrohemijskog kompleksa.

„To je pitanje vlasništva koje Srbijagas ima u Azotari i MSK“, objasnio je Verheijen i napomenuo da se o tome razgovara sa Ministarstvom finansija.