Najavljenim promenama propisa o poljoprivrednom zemljištu stranim državljanima biće otežano da dođu u posed plodnih oranica. Praksa koja nije neuobičajena ni u drugim evropskim zemaljama koje teže članstvu ili su već postale deo evropskog kluba i koju priželjkuju domaći poljoprivrednici. Ipak, pitanje je da li će to dobiti i "zeleno svetlo" Unije.
Kad se od 1. septembra izjednači tretman građana Srbije i stranih državljana pri kupovini poljoprivrednog zemljišta, trebalo bi da zažive i propisi koji će strancima ograničiti kupovinu srpskih oranica.
„Cilj ovog Zakona je da Srbija ispoštuje obaveze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), koji je takav kakav jeste i koji ne možemo da promenimo, i pod dva da se ne dozvoli haos na tržištu poljoprivrednim zemljištem“, objašnjava Vladimir Međak iz Evropskog pokreta.
Poljoprivrednici kažu da je taj princip ispravan.
„Deceniju kasnimo i toliko smo nemoćniji i siromašniji u odnosu na kolege poljoprivredne proizvođače sličnog obima posla….Bilo to u Mađarskoj, jednim delom u Hrvatskoj ili na Zapadu nisam čuo da može svako kako hoće da postane bilo vlasnik, bilo korisnik obradivog poljoprivrednog zemljišta“, kaže Miroslav Kiš iz Asocijacije poljoprivrednika.
Uz to, propisi kojima se onemogućava potpuna liberalizacija trgovine zemljištem dogovorena Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju nisu neuobičajeni.
U poređenju sa drugim zemljama, Srbija je u procesu EU integracija prilično rano ušla u fazu liberalizacije kad je u pitanju poljoprivredno zemljište. Sa druge strane i druge države EU imaju u svojim zakonodavstvima restriktivne odredbe kojima ograničavaju mogućnost da strani državljani kupe poljoprivredno zemljište.
Kako će to izgledati u Srbiji
Prema predlogu izmena zakona, državljanin EU može da stekne poljoprivredno zemljište:
– Ukoliko je najmanje deset godina stalno nastanje u jedinici lokalne samouprave u kojoj se vrši promet zemljišta
– Ukoliko najmanje tri godine obrađuje poljoprivredno zemljište
– Ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo u aktivnom statusu kao nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva
– Ima u vlasništvu mehanizaciju i opremu za obavljanje poljoprivredne proizvodnje.
Zakon se, međutim, donosi po hitnoj proceduri, bez javne rasprave. To bi moglo da dovede i do pojedinih propusta, odnosno do doga da neke odredbe budu shvaćene kao suviše ograničavajuće.
„U nekim zemljama je bio zahtev da se žvi u samoj državi određeni broj godina – pet, sedam ili deset. Što je sasvim u redu i kod nas stoji deset. Ali možda ne mora da živi baš u toj jedinici samouprave pošto ja kao državljanin Srbije koji živim u Beogradu mogu da kupim nešto u Novom Sadu. To je jedna od restriktivnijih mera za koje je pitanje da li su nužno potrebne“, objašnjava Međak.
U predlogu Vlade navodi se i da se ovim zaonom u potpunosti ispunjavaju obaveze iz SSP-a, ali i da tokom procedure evropska administracija nije konsultovana.
