Ima prostora za veće plate, ali i da se novac bolje potroši

Istina, od dolaska MMF-a privreda Srbije je ojačala, budžetski deficit je smanjen i očekuje se da bude 1,1 odsto BDP-a, dok javni dug pada brže nego što je planirano.

Ipak, u MMF-u kažu da je još mnogo ranjivih mesta - kasni se u reformi državne uprave, javnih usluga i državnih preduzeća. Zato sa planovima o povišicama treba biti oprezan.

Jesen će i ove godine biti vreme za kalkulacije - koliko da porastu porastu državne plate i penzije.

“Povećanja će svakako biti, gledamo procentualno koliko može da bude”, poručila je premijerka Ana Brnabić.

U bezbednosnim službama deset odsto - bar kako je najavljeno nakon sastanka ministara policije i odbrane, Nebojše Stefanovića i Aleksandra Vulina i direktora BIA Bratislava Gašića.

Ako to buide merilo i za ostale plate, biće mnogo više od onog što ekonomisti preporučuju.

Profesor na Ekonomskom fakultetu Saša Ranđelović savetuje da se učešće izdataka za plate i penzije u narednoj godini ne povećava.

“Što znači da bi stopa povećanja trebalo da bude negde do iznosa očekivanog rasta BDP-a”, objašnjava on.

Odnosno manje od tri odsto, pošto je već izvesno da će privredni rast ove godine biti niži od očekivanog.

Niži rast očekuje i MMF - koliko tačno - još rade na projekcijama. Nisu konkretniji ni kad je pitanje koliko bi plate i penzije mogle da porastu.

Kažu da će uskoro početi razgovori oko budžeta za narednu godinu, pa će tada biti i govora i u povišicama. Ali i o drugim načinima na koje bi država mogla da troši ono što više uštedi, najavljuje šef Misije MMF-a Sebastijan Sosa.

“Biće prostora za povišice, ali i za druge stvari. Ulaganja u infrastrukturu, ali i smanjenje nekih poreza, poput poreza na rad uticalo bi i na rast eknomije na srednji i dugi rok. Najpre treba videti koliko ima prostora za to, a da se ne ugrozi održivost javnih finansija, a potom naći pravi balans između tih alternativa, uzimajući u obzir da treba podstaći srednjoročni rast, a ne samo rast na kratak rok povećanjem domaće tražnje”, naveo je Sosa.

Trošenje ušteđenog na plate i penzije nije jednokratni trošak za budžet, već i obaveza za buduće godine dok bi, kako kaže Ranđelović, investicije koje Srbiji nedostaju, bile bolji način trošenja.

“U odnosu na druge uporedive zemlje mi izdvajamo za infrastrukturu jedan do dva odsto BDP-a manje, to je 300 do 600 miliona evra manje. Brojna istraživanja pokazuju da je uticaj izdataka na infrastrukturu, odnosno na javne investicije na privredni rast znatno veći od uticaja nekih tekućih izdataka kao što su plate, penzije i slično”, ističe Ranđelović.

Pogotovo što se povišice, kaže, uglavnom potroše na uvoznu robu.