Kako se približava kraj godine, sve su učestalija politička obećanja o povećanju plata i penzija - istina, o ciframa se mnogo više govori u medijima, nego što ih iznose zvaničnici: Danas je svoj ugao iznela i trojka koja iz zgrade NBS na prestoničkom trgu Slavija osmatra stanje državne kase. Kažu - prostora za rast plata i penzija ima.
Ali, mogu li da će one zaista biti „veće nego ikada“, kako se pompezno najavljuje?
Značajno povećanje plata i penzija – obećanje premijera i ministra finansija. Deset odsto povišice za vojnike, policajce i radnike u BIA – konkretnije su najavljivali ministri vojske, policije i šef srpske bezbednosne službe. Za Fiskalni savet povećanje je moguće, ali ne toliko drastično – već pet odsto u proseku.
„Bilo je zahteva da vojska i policija dobiju deset odsto, onda bi svi ostali mogli da dobiju po četiri odsto“, rekao je predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović.
Deset odsto za sve, što je procenat kojim mediji spekulišu kad su plate u pitanju, neodrživo je.
„To je hipotetički, ne verujem da će se povećati fond plata za deset odsto“, rekao je Petrović.
Kad je reč o penzijama, Fiskalni savet smatra da rast treba da bude pet odsto, ali da se povišica preraspodeli da svi penzioneri dobiju 2,5 odsto.
„A da se ostatak prostora koristi za vraćanje penzija iznadprosečnim penzionerima, odnosno onima od kojih je i uzeto na početku konsolidacije“, kaže Petrović.
Prema toj računici, penzioner koju je 2014. godine primao 20.000 dinara, imaće 5,5 odsto višu penziju, ko je primao 40.000 dinara, primao bi oko 350 dinara više, dok bi osam odsto onih koji primaju 60.000 dinara ili više imali i dalje nešto manja primanja nego pre smanjenja.
Dodatne mere štednje dogodine, smatraju u Fiskalnom savetu, nisu potrebne. Uz sadašnje trendove biće raspoloživo oko 800 miliona evra za ublažavanje štednje. Deo, smatraju u Savetu, treba da ode na povećanje plata i penzija, deo na javne investicije, što je ključno za ubrzanje privrednog rasta, a deo na smanjenje poreza.
„Kao jedini sa ekonomskog stanovišta opravdan put za smanjenje poreza je smanjenje poreza i doprinosa na rad“, smatra član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov.
I to u slučaju prosečne zarade sa 64 na 62 odsto.
POVEZANE VESTI
Državne firme i dalje su rizik i trošak za državnu kasu. Uz uobičajena imena, ilustrativan primer je Novi Sad Gas, firma koja naplaćuje grejanje u Novom sadu, ali ne plaća Srbijagasu, i čiji je dug deset milijardi dinara.
„Prema informacijama koje smo mi dobili azgovarajući sa Srbijagasom, ne postoji ni jedan razlog da bude tako. Da oni naplaćuju grejanje, da građani kao svuda uredno plaćaju ali da se negde unutar preduzeća taj novac gubi“, rekao je član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković.
Problematično je i što su javne investicije niske, kao i privredni rast i to zbog lošeg privrednog ambijenta i lošeg upravljanja Elektroprivredom Srbije.
