Pre četiri godine svaka peta nekretnina u Srbiji bila je van poreske evidencije. Od 2013. sprovodi se projekat Reforma poreza na imovinu, koji pomaže švajcarska vlada, a čiji je cilj da se utvrdi ko ne plaća porez na imovinu.

O rezultatima prve faze projekta, u kojoj je učestvovalo devet opština istočne Srbije, za Infobiz je govorio Aleksandar Grunauer, šef projekta reforma poreza na imovinu.

Kakvi su rezultat prve faze Zakona o porezu na imovinu?

„Imali smo priliku da u prvoj fazi sarađujemo sa devet lokalnih samouprava i oni su u toj fazi povećali prihode od poreza na imovinu za 200 odsto i to iz razloga što su proširili naplatu. Zakon o porezu na imovinu ima dosta nedostataka na kojima se radi. Mi mislimo da ukoliko lokalne samouprave rade na tome da prošire obuhvat i insistriraju na tome da se porez plati i tako omogućavaju da se ostvari veći prihod“, kaže on za Infobiz.

Kako izaći u susret građanima koji nisu u stanju da plate taj porez?

„Socijalne karte su svakako jedno od rešenja problema koje Srbija ima. Ali mislim da se socijalna politika radi na rashodnoj strani, a ne na prihodnoj. Porez na imovinu nema direktne veze sa prosečnim prihodima, odnosno, postvlja se pitanje da li ste vi u nepokretnosti, koje možete da servisirate na bilo koji način“.

Šta je sledeći plan?

„Švajcarska Vlada u dogovoru sa srpskom vladom došla je do toga da je to uspešan projekat i odvojila je šest miliona švajcarskih franaka za ovu drugu fazu. 40 lokalnih samouprava imaće priliku da budu deo programa, gde ćemo mi pružiti podršku da se ta imovina popiše. A kao treći element tu je i nagradni fond od milion švajcarskih franaka, koje ćemo raspodeliti među najuspešnijim lokalnim samoupravama. Lokalna samouprava odlučuje o tome na šta će se taj nagradni fond utrošiti. Mi insistiramo da to bude u dogovoru sa građanima“, rekao je Grunauer.