Država neće ostaviti radnike na cedilu

Da li će firme iskoristiti šansu da se u procesu stečaja oporave i nastave da rade, zavisi od svih učesnika u postupku, rekla je Živanovićeva.

Pre svega, kako je navela, zavisi od poverilaca i njihove zainteresovanosti da pomognu da se ostvari sanacija firme nad kojom se pokreće stečaj.

Prema njenim rečima, gotovo 70 odsto preduzeća sa spiska posluje suštinski samo fiktivno, nemaju radnike ili ih imaju manje od pet, a godinama ne obavljaju nikakvu privrednu aktivnost, niti imaju poslovni kapacitet za reorganizaciju.

"Za ova ova preduzeća stečaj će značiti formalno-pravni postupak njihovog gašenja. Sa druge strane, preostalih 30 odsto preduzeća imaju izvestan poslovni kapacitet, koji mogu da iskoriste samo u uslovima stečaja", rekla je ona.  

Prema njenim rečima, u tim firmama je, bilo kroz promenu delatnosti, znatan otpust duga, statusnu transformaciju ili kroz druge mere reorganizacije, potrebno rešiti strukturne probleme.

Jedino u zaštićenim uslovima koji se obezbeđuju pokretanjem stečaja moguće je sagledati realan poslovni kapacitet tih preduzeća, sa jedne strane i njihove stvarne dugove, sa druge, navela je Živanovićeva.

Govoreći o zaposlenima u tim firmama, savetnica ministra je podsetila da je Zakonom o budžetu za 2015. obezbeđeno 16 miliona dinara za rešavanje viška zaposlenih u preduzećima sa spiska Agencije za privatizaciju, što uključuje i ona nad kojima se pokreće stečaj.

U tom smislu, kako je rekla, svaki radnik može da računa na socijalni program koji se krece u visini od 200 evra po godini staža. Za izvestan broj radnika, pokušaće se i prebacivanje u druge firme u kojima se javlja nedostatak kvalifikovane radne snage.