Zbog novih nesuglasica između Srbije i Kosova, Beograd je ponovo zatražio reakciju Brisela - ovoga puta zbog uvoza brašna na kosovsko tržište. Kosovo je uvelo taksu na srpsko brašno, zbog čega je Ministarstvo trgovine Evropskoj komisiji uputilo pismo sa zahtevom da reguju, jer se radi o, kako kažu, uvođenju vancarinskih barijera!
Uvoz brašna – novi je problem na relaciji Beograd – Priština. Kosovske vlasti uvele su specijalnu uvoznu taksu za brašno iz Srbije od 40 evra po toni, jer se – kako navode – srpsko brašno uvozi po cenama manjim od tržišne vrednosti, odnosno ispod cene proizvodnje. Resorni ministar, Rasim Ljajić poručuje: o postupku Prištine obavestili smo i Evropsku komisiju.
Ljajić: „Ja sam danas primio delegaciju vlasnika najvećih mlinova sa Kosova koji rade sa Srbijom, pre svega sa Vojvodinom, odakle ubvoze najveće količine, pre svega pšenice i jasno je da su oni izlobirali jednu ovakvu odluku, s obzirom na ekonomsku snagu. Mi ćemo insistirati i kod Evropske komisije, insistiraćemo i u okviru CEFTE, a takođe ćemo biti spremni da preduzmemo odgovarajuće mere ukoliko sve ove aktivnosti ne daju nikakav rezultat“.
N1: Šta to konkretno znači? Kakve mere?
Ljajić: Ja ne mogu da govorim javno, ali sam na sastanku rekao – nećemo sedeti i skrštenih ruku gledati kako se krši princip slobodne trgovine.“
Svemu je prethodila pritužba mlinara sa Kosova, da se po damping cenama plasira roba iz Srbije. Oko 40.000 tona brašna se u proseku godišnje izveze na kosovsko tržište što je vrednost od osam miliona evra. Proizvođači od trenutka uvođenja takse – ne mogu da plasiraju brašno na tržište Kosova, jer su postali nekonkurentni.
Iz Privredne komore Kosova za N1 tvrde: mera je privremena i nije političkog karaktera.
„Mi mislimo da je mera koja je uvedena od strane nadležnih u Prištini neselektivna, jer pogađa i proizvođače i izvoznike brašna koji plasiraju po tržišnim cenama i po onim cenama koje su trenutno u regionu, a to je nekih 200evra u zavisnosti od oscilacija ponude i tražnje za par evra gore dole“, kaže Aleksandar Radovanović, iz Privredne komore Srbije.
Zbog poslednih trzavcica od gubitka u svom budžetu, ponovo najviše strahuju privrednici, jer su procene da bi do kraja godine mogli da imaju štetu od 3,5 miliona evra.
„Ja verujem da to nije odluka kupaca brašna ili pšenice koja dolazi iz Srbije, to očigledno postoje lobiji koji štite interese manje grupe privrednika. Ne treba uvoditi kontramere, mada je i to jedan od instrumenata ako ne ide u pregovorima, ukoliko ne reaguje ni komisija iz Brisela, svakako treba štititi domaće tržište“, rekao je Milan Prostran, agroekonomski analitičar.
Poruka koja se šalje, kažu u Vladi – pravi najveću štetu: da se protekcionističkim merama štite domaći proizvođači. A time i otvara mogućnost da ceo region napravi isti korak, što bi – upozoravaju – ekonomije vratilo 50 godina unazad.
