Uspešan aranžman sa MMF-om, da li je Srbiji potreban novi?

U Srbiji je ponovo misija Međunarodnog monetarnog fonda. To obično znači da će Srbija uskoro dobiti pohvale ili kritike na račun sprovedenh reformi. Predstavnici Vlade će sa stručnjacima Fonda proučiti i plan budžeta Srbije za narednu godinu pa se očekuje i ocena MMF-a o najavljenom povećanju plata i penzija koje će iz njega biti isplaćivane.

Bajec očekuje da će MMF biti zadooljan za dve od tri tačke aranžmana. Srbija je, kako kaže, ostvarila uspeh kada je reč o smanjenju deficita i zaustavljanju rasta javnog duga, kao i u monetarnoj politici koja podrazumeva nisku inflaciju i stabilan kurs dinara. Ostaje treća tačka, a to je pitanje javnog sektora, javnih preduzeća i završetka privatizacije, objašnjava Bajec.

Ipak dodaje da su fiskalna i monetarna politika ono što interesuje MMF, dok pitanja ko će biti direktor EPS-a i koje će preduzeće biti privatizovano, nije u njihovom fokusu, te stoga smatra da Srbiji nije potreban novi klasični aranžman sa Fondom.

Bajec smatra da Srbija može eventualno da se opredeli za neku vrstu savetodavnog aranžmana koji bi bio instrument podrške ekonomskoj politici.

“Ako vlada misli da će kroz to da dobije bolji efekat u inostranstvu, nemam ništa protiv, neka se konsultuju”, poručuje on.

Bajec pretpostavlja i da je premijerka Ana Brnabić, kada je na početku mandata rekla da će Srbija proceniti posledice novog aražmana po ekonomski rast, pre nego što ga zatraži, upravo i mislila na to da rast BDP-a ide sporim tempom, te da treba relaskirati ekonomske politike kako bi privreda dobila na zamahu.

“Ove stope rasta su ipak spore stope (...) Mislim da Srbija mora da ide ka koncepciji razvoja sa porastom produktivnosti, veće dodate vrednosti”, poručuje on.

Uloga MMF nije završena, pred Srbijom još dosta posla

Profesor Musabegović, s druge strane, smatra da uloga MMF-a u Srbiji nije završena i da predstoji još mnogo stvari koje moraju biti urađene.

Srbija, kako kaže, ima nezavisna regulatorna tela poput Fiskalnog saveta ili Državnog revizor, ali te institucije su novijeg datuma i dok one ne ojačaju, saradnja sa MMF-om u nekoj formi mora da se nastavi.

Podseća da je domaća privreda još u tranziciji, te da su podaci MMF-a važni za strane investitore.

“Za pametnu ekonomiju izvoz kukuraza je promašaj. Višak kukuruza treba da ide u stočnu hranu, stočarstvo. Pa, umesto da izvezeze kukuruz, izvozite trajni ili polutrajni proizvod. U tom je politika ekonomska, da se stimulišu proizvodi koji imaju veći nivo obrade. Potrebno je da se diže nivo prerađivačke industrije”, smatra on.

Musabegović smatra i da MMF verovatno neće biti zadovoljan reformama javnih i državnih preduzeća, ali podseća da je nedavno privatizovan kruševački “14. oktobar”, te da su Indijci zainteresovani za IMT. Rešavanje problema tih preduzeća je značajno, jer su ona opterećivala dobar deo budžeta, ističe on.

Takođe očekuje da će MMF pohvaliti fiskalnu i moneatarnu politiku Srbije, jer su inflacija i referentne kamatne stope na najnižem nivou.

Jaanje dinara je mera koja je, kako kaže, od skoro poznata i objašnjava da je do toga došlo zbog državnih papira koji su emitovani u dinarima i zainteresovanosti stranaca da ih kupe. Budući da stranci moraju da menaju evre da bi kupili dinarske obveznice, dolazi do povećane ponude evra usled čega on pada u odnosi na dinar, navodi Musabegović.