Članovi Fiskalnog saveta odbacili su tvrdnje poslanika Srpske napredne stranke i potpredsednika Skupštine Veroljuba Arsića da je to telo tražilo smanjenje penzija za 50 odsto i da je svojim stavom o budžetu zašlo u politiku.

Predsednik Fiskalnog savet Pavle Petrović je rekao da su netačne tvrdnje da je to telo zašlo u politiku analizom budžeta jer je njegov zadatak da sagleda moguće rizike za budžet i da o tome upozori Vladu Srbije.

On je odbacio i tvrdnju da je Fiskalni savet 2014. godine tražio smanjenje penzija za 50 odsto.

Arsićeve tvrdnje je odbacio i član Saveta Nikola Antiparmarkov, ali je dodao da je fiskalna konsolidacija nemoguća bez smanjenja penzija, jer su one najveća stavka u budžetskim izdacima.

Sa ekonomskog stanovišta ne postoji penzijski sistem koji može da garantuje penzije u nominalnom iznosu, rekao je on dodajući da treba ukinuti zakon o smanjenju penzije jer je fiskalna kriza prevaziđena.

Petrović je rekao da u okviru budžeta za 2018. godinu postoji prostor za povećanje plata i penzija, ali samo u meri u kojoj raste BDP.

Pored porasta plata i penzija, otvara se prostor za druge izdatke, pre svega javne investicije, a verovatno i za smanjenje poreza, ali se moraju otkloniti rizici za deficit da se ponovo ne desi da se gubici u javnim preduzećima prelivaju na budžet, rekao je on i upozorio na neuređene javne finansije koje mogu dosadašnji dobar rezultat da dovedu u pitanje.

Privredni rast zaostaje

Privredni ambijent u 2017. jeste unapređen po međunarodnim listima, ali to je usled poboljšanja makroekonomskog okruženja, što je rezultat niskog fiskalnog deficita i lakšeg izdavanja građevinskih dozvola, ali u drugim presudnim elementima nismo napredovali, rekao je on.

Petrović je rekao da privredni rast Srbije zaostaje za uporedivim zemljama, ali da je projektovani rast oko četiri odsto iduće godine.

Očekujemo da će iduća godina biti normalna, bez suše, sa snažnim rastom poljoprivrede, najavio je Petrović i dodao da su potrebne jače investicije države i javnih preduzeća, reforma petrohemijskog kompleksa i Srbijagasa i rešavanje pitanje drugih javnih preduzeća kao što je Azotara, za koju je izneo očekivanje da će njen status biti rešen verovatno zatvaranjem.

Petrović je ocenio da je sada povoljan trenutak da se nađe strateški partner za RTB Bor, jer je cena bakra visoka, i za petrohemijski kompleks zbog cena nafte, dodajući da na dnevni red treba staviti i Resavicu.

Prema njegovim rečima, fiskalna konsolidacija je donela nizak budžetski deficit i opadajući dug, ali je poželjno da se to pretvori u trajno stanje javnih finansija ili bar da se to učini u sledećih pet do sedam godina, jer bi se tako obezbedio značajan podsticaj privrednom rastu.

Moderizacija Poreske uprave se ne sprovodi

Govoreći o fiskalnoj strategiji, on je rekao da ona predviđa nizak deficit što omogućava brže smanjivanje javnog duga za 2,5 procentnih poena. Predviđa se da dug padne na 60 odsto BDP, rekao je Petrović.

On je rekao da postoji prostor za potrošnju javnog novca za neke neophodne izdatke i kao izvore tog novca naveo očekivani rast privrede, smanjivanje izdataka za kamate, otplaćivanje najvećeg dela dugova javnih preduzeća do 2020. godine i smanjivanje subvencija za javna preduzeća.

Postoji i prostor za smanjenje poreza ali je to u budžetu urađeno veoma skromno, rekao je Petrović i upozorio da se neophodna modernizacija poreske uprave ne sprovodi.

Rast zarada je nešto veći od nominalnog rasta BDP i mi ne mislimo da je to dobro, a još gore je što se nastavlja štetna zabrana zapošljavanja i što su plate po sektorima povećavane ad hoc, a ne na osnovu plana, rekao je Petrović.

Vlada otišla predaleko u diskrecionom odlučivanju

Član Saveta Vladimir Vučković je upozorio da isplata zarada u javnom sektoru, sa prevelikim brojem osnovica i koeficijenata, nije ni uređena ni transparentna.

On je rekao da je Savet predlagao da se masa zarada u javnom sektoru ravnomerno poveća, ali da je Vlada odlučila da po sektorima poveća zarada za pet ili 10 odsto a da nekim uopšte ne poveća.

Nema analiza koje bi pokazale zašto je to tako sa zaradama,ni gde postoji višak zaposlenih, a gde manjak, rekao je on.

Vlada je otišla predaleko u diskrecionom odlučivanju i ne vidi se logika, ni sistem koji stoji iza tih odluka, rekao je Vučković.

Upitan o povećanju budžeta ministarstva odbrane, on je naveo da je on veći za 11 milijardi dinara, dodajući da treba naći način da se transparentnije prikažu budžeti ministarstava odbrane i unutrašnjih poslova.