O budžetu za narednu godinu i budućoj ekonomskoj politici vlade govorio je i Fiskalni savet. Kažu da je postignuta budžetska ravnoteža i smanjenje javnog duga u odnosu na BDP-a, ali da to treba da postane trajno stanje ili barem da se zadrži u narednih pet do sedam godina.
U tom slučaju privreda bi mogla da nastavi da raste, a dug da se smanji na manje od 60 odsto BDP-a. Nizak deficit i opadajući dug su temelj javnih finansija – ali izostaje, kažu, rešavanje problema državnih firmi koje bi temelje mogle da poljuljaju.
Finansije uravnotežene, dug smanjen – za Fiskalni savet mere štednje su u protekle tri godine bile uspešne.
„To znači veliki plus, naravno to ne treba pokvariti iznadprosečnim povećanjem plata i penzija“, izjavio je predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović.
Koje, kako kažu, ubuduće ne bi smele da rastu brže od privrede.
„A red veličina tog povećanja nominalnog – znači realni rast plus inflacija, jeste od pet do sedam odsto…Preko toga bi bilo nezarađeno povećanje i to bi se prevalilo na privatni sektor“, dodaje Petrović.
Zamerka je što je Zakon kojim se privremeno umanjuju penzije i dalje na snazi. Ni najavljeni rast plata nije bez kritika – u Savetu ponavljaju da je sistem neuređen i da je trebali svim zaposlenima jednako povisiti plate.
„I dalje imamo isplatu zarada u javnom sektoru koja je neuređena i netransparentna….I ne dolazimo do željenog principa da imamo jednake zarade za jednak rad u javnom sektoru“, izjavio je član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković.
POVEZANE VESTI
Sa druge strane, uravnotežene javne finansije i rast prihoda državne kase omogućavaju ne samo povišice plata i penzija, nego i smanjenje poreza. Procena saveta da bi ukupne dažbine za zarade mogle da se smanje na 60 procenata plate.
„Možda i neki procenat ispod toga, ali to će biti diskreciona stvar ekonomske politike. Očigledno smo videli da u 2018. je prioritet povećanje plata i penzija, pa tek onda smanjenje poreza. Ako hoćete veće smanjenje poreza, morate da ga podignete na listi prioriteta“, izjavio je član saveta Nikola Altiparmakov.
Što bi delom moglo da utiče i na više privatnih investicija. U savetu kažu da je dobro što je planiran rast investicija, ali da privredni rast u Srbiji i dalje kaska za zemljama u okruženju. Za pristizanje je potrebno da više ulažu i državne firme, ali i privatnici. Klima za ulaganje je, kažu, poboljšana, ali pre svega zbog makroekonomskih rezultata i lakšeg izdavanja građevinskih dozvola.
„Ali drugi elementi, kao što je poštovanje ugovora, vladavina prava i tako dalje. U tim elementima nismo gotovo uopšte napredovali, a ti su elementi presudni za privredni ambijent“, dodaje Petrović.
