Predlog budžeta za 2018. godinu je uravnotežen, deficit je minimalan i konačno trošimo onoliko koliko zarađujemo, ocenili su Pressingu TV N1 predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović i novinar Miša Brkić. Upozoravaju, međutim, na nizak rast BDP-a, niske javne investicije, te nedostatak reformi javnog sektora i poreske politike.

Petrović se u Pressingu osvrnuo na analizu predloga budžeta za narednu godinu, koju je izradio Fiskalni savet, i gde se kao pozitivni trendovi ističu to što je budžet ravnotežen, sa minimalnim deficitom od 0,7 odsto BDP-a.

“Dobro je da smo posle tri godine fiskalne konsolidacije, najzad postavili temelje gde dugoročno možemo da imamo uravnotežene rashode i prihode. Bilo bi dobro da se to nastavi kao trajna politika u narednih pet do sedam godina”, porčio je on.

Takav pristup bi, prema rečima Petrovića, omogućio da se javni dug već 2019. obori ispod 60 odsto, a da se kroz sedam godina spusti ispod 60 odsto, što je i prosek zemalja Centralne i Istočne Evrope. “I tu bismo imali sigurnost da nas neka sledeća kriza ne izbaci iz ravnoteže”, ističe on.

Brkić je saglasan da je minimalni deficit svetla tačka u predlogu budžeta, i da je “dobra vrsta otrežnjenja” da ne možemo da trošimo ono što ne zarađujemo. “Druga stvar je kako se to zarađeno preraspodeljuje – nevidljivom rukom tržišta ili nevidljivom rukom države”, ističe on.

Rast BDP-a još uvek nedovoljan

Gosti Pressinga su posebnu pažnju posvetili projekciji rasta BDP-a od 3,5 odsto u budžetu za 2018. Iako je projektovana stopa značajno viša u odnosu na tekuću godinu, profesor Petrović upozorava da je taj rast i dalje nizak.

Na usporen rast BDP-a, objašnjava Petrović, utiču određeni privremeni faktori, poput poplava 2014, ovogodišnje suše ili lošeg poslovanja EPS-a, ali čak i kada se ti privremeni faktori sklone ustranu, privreda Srbije raste u proseku za tri odsto godišnje, dok uporedive zemlje Centralne i Istočne Evrope rastu po godišnjoj stopi od četiri do pet odsto.

“Osnovni razlog što Srbija slabo raste je to što slabo investira, tek 18 odsto BDP-a, dok uporedive zemlje investiraju od 22 do 25 odsto (…) Ovde ostaje i veliki privatni sektor koji ne investira dovoljno. Za njih je neophodan privredni ambijent, mi smo popravili svoje mesto vezano za makroekonomsku stabilnost, ali tamo gde smo ostali na istom i lošijem nivou su vladavina prava, poštovanje ugovora, korupcija – to guši mala i srednja preduzeća da bi više investirala”, upozorava predsednik Fiskalnog saveta.

Ističe i da se javnim investicijama pokreće privreda, a kada se infrastrukturni projekti zavšre, oni direktno utiču na poboljšanje poslovnog ambijenta. Pored javnih investicija, prostor koji se otvara u budžetu, treba iskoristiti za smanjenje određenih poreza, smatra Petrović.

Brkić kaže da Srbija ukoliko zaista želi da bude lider u regionu, mora dase ugleda na azijske tigrove, koji su na početku svog razvoja imali daleko veće stope rasta nego Srbija.

“Ako hoćemo visoke stope rasta, onda mi moramo da dignemo lestvicu dosta visoko – na 10 odsto! Možda je to utopija, ali to bi pokazalo spremnost Srbije da se zaista razvija. Ako smo mi država koja svako leto mora da gleda u nebo i moli Boga da joj BDP poraste zbog kiše, da ne bude suše, grada – kakva je to država koja ne može da ne zavisi od Boga 50 godina”, upitao je Brkić i podsetio da su azijski tigrovi “napravili karijeru” na novim tehnologijama.

Dodao je i da u budžetu ne vidi mere za podsticanje rasta i podseća da je obaranje kamata i poreza neophodno kako bi privrednici više ulagali. Umesto toga, srpski preduzetnici zarađeni novac investiraju u zemljama regiona.

Kao razloge za to, Brkić vidi nerešen poreski sistem i pre svega neizvesnost.

Državna preduzeća nemaju nikakav strah

Gosti Pressinga istakli su i da se iz budžeta za 2018. ne vidi namera države da ozbiljnije uđe u reformu javnog sektora, pre svega javnih preduzeća.

Brkić je podsetio na svoju raniju izjavu da je privreda bez stečaja kao religija bez pakla, ističući da državna preduzeća nemaju nikakav strah, jer iza sebe imaju državu koja je, kako kaže, uvek spremna da njihove dugove “socijalizuje” kroz budžet.

“To je mana budžeta – nespremnost države da se suoči s javnim sektorom i da definitivno preseku. Bila je dobra prilika da posle fiskalne konsolidacije koju smo svi osetili na svojoj koži, da država zagazi u ozbiljan posao reforme javnog sektora, koji pre svega podrazumeva privatizaciju i korporativizaciju”, poručuje Brkić.

Petrović podseća da su Železnice Srbije značajno napredovale u reformama, ali da se pomaci ne vide kod EPS-a koji, kako kaže, više ne predstavlja direktnu opasnost za budžet, ali bi trebalo da više investira i bude generator razvoja. Kada je reč o Srbijagasu, Petrović kaže da su problemi tog preduzeća direktno vezani za probleme u petrohemijskom kompleksu čiji se gubici prevalju u Srbijagas, pa u budžet.

Predsednik Fiskalnog saveta ukazuje na određene pozitivne okolnost poput rasta cene bakra što pogoduje RTB-u Bor ili niske cene nafte i gasa, usled čega Petrohemija više ne pravi gubitke. Zato je, kako kaže, sada najbolji trenutak da se RTB Bor i Petrohemija privatizuju, odnosno da im se pronađe strateški partner. Azotara, s druge, strane najverovatnije nema izgleda da opstane, ističe on.

Nema razloga da penzije i dalje budu smanjene

Petrović kaže da je u prethodne tri godine postojalo opravdanje za privremeno smanjenje penzija, ali da sada ne vidi razloge da taj privremeni zakon i dalje postoji.

“Mi smo još u septembru predložili da se taj privremeni zakon ukine i da se pređe na stalno rešenje. Moguće je to bilo uraditi i u dva koraka – 2018. i 2019”, objašnjava Petrović.

Brkić takođe smatra da taj zakon i dalje važi i ocenjuje da se vlasti “može” da i dalje drži zakon za koji više nema smisla držati.

Podseća i da je smanjenje plata i penzija bilo zajedničko, ali da povećanje nije. Kaže da je vrlo visoka suma određena za rast zarada u vojsci i policiji, te da strahuje da je ta odluka populističko-politička.

Kaže i da je teret krize u poslednjih 10 godina godina izneo privatni sektor, dok je zaposleni u javnom sektoru gotovo nisu ni osetili.

Petrović kaže da su plate u javnom sektoru u proseku povećane za devet odsto, dok su u privatnom sektoru porasle za 4,5 odsto, što prema njegovoj oceni, nije dobar signal.

“Povećanja jesu iznad onoga što privreda može da podnse, ali su u masi smanjenja zbog odluke o zabrani dodatnog zapošljavanja što takođe nije dobro”, kaže Petrović i podseća da je država još 2014. najavila analizu zaposlenosti u javnom sektoru kako bi se jasno videlo gde su viškovi, a gde manjkovi, odnosno gde treba zaposliti dodatne ljude, a gde ih treba otpuštati.

Pored toga, upozorava da i dalje nema jasnih kriterijuma po kojima su plate povećane, iako je na početku fiskanle konsolidacije rečeno da će se urediti sistem plata u državnoj uprav, tj. da će se odrediti platni razredi.

Predsednik Fiskalnog saveta kaže i da je novac za investicije u vojsci i policiji u budžetu, značajno veći od iznosa za povećanje plata, ali da nije navedeno na šta će taj novac biti konkretno utrošen. Te iznose je, prema njegovim rečima, važno uporediti sa investicija u zdravstvo i školstvo koje su u Srbiji dugoročno male, i veoma zaostaju u odnosu na zemlje Centralne i Istočne Evrope.

Snimak emisije pogledajte u video prilogu: