Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Milojko Arsić i konsultant za strane investicije Milan Kovačević ocenili su gostujući na N1 da je potrebno da se ostvaruju visoke stope rasta u dužem vremenskom periodu kako bi građani osetili poboljšanje standarda.

Arsić kaže da bi, sa stanovišta održivosti, bilo dobro da plate i penzije rastu svake godine malo manje od rasta BDP-a.

„Sledeće godine rast od tri do četiri odsto realno, a ukoliko bi bilo potrebno dati procenu o održivom rastu zarada u narednoj godini, možda bi mogle da iznose 420 evra, pa 2019. godine 450 evra“, rekao je on.

Dodaje da je važno da se iz godine u godinu plate povećavaju jer, kako kaže, prethodnih osam, devet godina nije bilo realnog rasta zarada.

„Ne može da raste brže od rasta produktivnosti“, smatra Arsić i objašnjava da bi za platu od 450 evra trebalo proizvodnja da poraste oko 10 odsto.

Arsić ocenjuje da ukupni izdaci za penzije treba da iznose oko 11 odsto BDP-a i dodaje da bi država mogla da uštedi kad bi uvela porez na veće penzije.

Kovačević smatra da se povećanjem plata pravi problem privatnom sektoru koji nema mogućnost da optereti poreske obveznike da bi povećao platu, već zavisi od tržišta i naplate koja se sve teže naplaćuje.

„Ne može rasti i standard i investicije, ne može i jedno i drugo. Uvećano presipanje iz privatnog u javni sektor sve manje će biti prostora da se razvija privatni sektor i to će biti kočnica za privredni rast“, ocenjuje on.

Prema mišljenju Arsića, da bi građani osetili poboljšanje standarda potrebno je da se ostvaruju relativno visoke stope rasta, od četiri do pet odsto, u narednih pet, šest godina.

„Rast od 3,5 odsto, koliko Vlada procenjuje, trend rasta je spor. Prosečan rast u zemljama centralne i istočne Evrope je 4,2 odsto ove godine. Bolji život ne može da dođe tako brzo, to je trka na duge staza, ali važno je da budemo na tom putu“, ocenjuje on.  

Kovačević podseća da su strukture privreda u okruženju različite i dodaje da su važne domaće politike i budžeti.

„S te strane, žao mi je što budžet ove godine nije studioznije urađen, jer potrebno je stvarati poverenje u bolju budućnost“, smatra on.

Arsić kaže da je 18 odsto investicija malo i to obrazlaže time da je to tek „malo iznad onog što je potrebno da se nadoknade amortizovana sredstva“.

„Sa tako malim investicijama ne možemo da računamo na visoke stope rasta koje su nam potrebne da izađemo iz stanja najmanje razvijenih zemalja u Evropi“, smatra on. 

Kovačević ističe da je srpska privreda „razrušena kroz prošlost“.

„Pa mnoge greške u privatizaciji, čitavo tkivo privrede je uništeno. Napredak je dobrodošao, ali je on spor“, kaže Kovačević.

Prema njegovim rečima, kod nas nije dovoljno snažna svest da sve što država radi uzima od poreskih obveznika.

„Uvek bi trebalo gledati da to što država radi, da li bi bolje uradili poreski obveznici da je to njima ostavljeno“, kaže Kovačević i dodaje su mnoge takse u Srbiji kao porezi, odnosno nisu odmerene.

Govoreći o (ne)zaposlenosti, Arsić ističe s jedne strane povećanje broja zaposlenih u IT sektoru i drugim složenim oblastima gde su relativno visoke plate, a s druge strane postoje ljudi koji rade slabo plaćene poslove, poput tekstilne industrije.

On dodaje da se kvalitet radnog mesta se može meriti dohotkom koji se na njemu stvara.

„Očekujem da zaposlenost raste nešto sporije od BDP-a, to je uslov da bi produktivnost rasla“, kaže Arsić.

Kovačević smatra da će investitori, koji će doneti bolja radna mesta, doći tek kad domaći počnu da lakše investiraju i ubrzavaju privredni rast.

„Dodatni problem je što se sve više dodatne vrednosti iznosi u inostranstvo. Država ulazi u ugovore nevešto. Potrebno je da ljudi imaju poverenje u budućnost u ovoj zemlji, krupnije stvari planirati da bi oni poverovali – neke institucije koje ne funkcionišu moraju se promeniti, poput sudstva, popraviti zdravstvo, infrastrukturu, iskoristiti selo u većoj meri…“, zaključuje Kovačević. 

Pogledajte snimak cele emisije: