Dijalog Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i vlasti u Beogradu o ciljevima i prioritetima za narednih nekoliko godina trebalo bi da počne sredinom marta, najavio je šef misije MMF-a za Srbiju Džejms Ruf i ocenio da Srbija posle uspešno spovedenog trogodišnjeg programa s tom finansijskom institucijom mora da se okrene novim izazovima.
„U cilju ispunjenja očekivanja ljudi i ostvarivanja svog punog potencijala Srbija mora da izvrši znatno dublju transformaciju svoje ekonomije kako bi bila spremna da se nadmeće na jedinstvenom tržištu kada pristupi EU, uključujući, posebno, jedinstveno tržište rada“, kazao je Ruf u autrskom tekstu za NIN.
Dodao je da „ukoliko Srbija ne nastavi da radi na tome da postane dinamična ekonomija u kojoj glavnu ulogu igra privatni sektor i koja se bazira na veštinama, rizikovaće da ponovo postane pasivan region koji zavisi od doznaka dok dinamična radna snaga sa sposobnostima koje imaju dobru prodju na tržištu, bude napuštala zemlju u potrazi za boljim prilikam negde drugde u EU“.
Komentarišući rezultate programa Srbije sa MMF-om koji je završen 22. februara on je istakao da je od početka do kraja tog programa očuvana finansijska disciplina, da je budžetski deficit sa skoro sedam odsto BDP-a u 2014. pretvoren u suficit od jedan odsto uz smanjenje javnog duga znatno ranije i brže nego što je to bilo predvidjeno.
„MMF je spreman da podrži Srbiju i nameravamo da sredinom marta otpočnemo dijalog sa vlastima kako bismo identifikovali široke makroekonomske ciljeve i prioritetne politike tokom narednih nekoliko godina“, kazao je Ruf.
Kako je istakao, pored održavanja fiskalne i makroekonomske discipline ostvarene u poslednjem programu potrebne su reforma Poreske uprave kao i poreske politike u cilju unapredjenja podsticaja za fizička lica i privredu, pojednostavljivanje taksi i naknada, izmena okvira fiskalnih pravila, bolji finansijski odnosi izmedju centralnih i lokalnih vlasti, pobošljanje upravljanja javnim finansijama i delotvornija socijalna zaštita.
U drugoj grupi su, po oceni Rufa, reforme monetarnog i finansijskog sektora – jačanje strategije dinarizacije, reformisanje državnih finansijskih institucija i suzbijanje rizika pranja novca i finansiranja terorizma.
„Deo tog paketa su poboljšanja u poslovnom sektoru, poput rešavanja problema sive ekonomije, velikog povećanja kvantiteta i kvaliteta javne infrastrukture, kao i restrukturiranje i privatizacija državnih preduzeća“, preporučio je Ruf.
