Pojedina istraživanja pokazuju da ćemo za 12 godina dobiti potpunu veštačku inteligenciju, a za samo 22 godine, ta veštačka inteligencija moći će da stvori svoju veštačku inteligenciju. Ekonomisti su napravili računicu da će u tom procesu 15 miliona ljudi ostati bez posla u mnogim granama industrije...

Gde je region u svemu ovome i da li idemo u korak sa globalnim trendovima? Na ta pitanja stručnjaci su pokušali da odgovore na skupu u Beogradu posvećenom digitalizaciji u organizaciji Jadranskog saveta.

Digitalizacija Jadranskog regiona projekat je kojim region hvata korak sa razvijenim svetom. Stručnjaci smatraju da entuzijazam postoji, ali da je za digitalizaciju čitavog društva potrebno mnogo više.

„Krajnji cilj jeste usvajanje strategija od strane država za digitalizaciju kompletnog društva. To nije samo pretvaranje i usvajanje novih alata i nove filozofije. To je jedna digitalna transfromacija, podizanje na još viši nivo i približavnje najrazvijenijim zemljama Evropske unije, koje danas to koriste. Nemačka će, na primer, do 2020. postati prva digitalizovana država na svetu“, kaže Dejan Novaković, direktor Jadranskog saveta.

Što se duže bude čekalo, smatra Novaković, zahtevi će biti veći, a standardi koje treba ispuniti sve složeniji.

U regionu bivše Jugoslavije, u toj oblasti najbolje se pokazala Slovenija. Počeli su sa pitanjem kako da postanu deo globalnog igrališta i stigli do saradnje sa Vladom. U Sloveniji, digitalizacija je prisutna u svim sferama.

„Sada možemo upravljati podacima na način da zadržavamo vrednost, da bolje upravljamo vrednošću i na kraju sve je to bitno za kvalitet života svih nas. Tako da digitalizacija treba da je, kako mi to kažemo, u službi da radi za nas, a ne obrnuto“, navodi Ladeja Godina Košir iz Chircular Change.

Loptu na to globalno igralište, odlučila je da ubaci i Srbija.

Dokle se u Srbiji stiglo sa procesom digitalizcije, prema rečima naših sagovornika, govori podatak da je Srbija druga u regionu posle Slovenije.

A da je digitalizacija prioritet i Vlade Srbije sa ovog skupa poručio je ministar državne uprave Branko Ružić.

Kao primer naveo je 54 porodilišta u Srbiji koja koriste projekat „e-beba“, kao i započetu primenu pilot projekta e-inspektor.

„Neko će reći, Srbija je napravila dobre korake. Možda je naša startna pozicija lošija nego startna pozicija nekih drugih zemalja, bar ovde u regionu. Mi sada pripremamo i kroz našu koordinacionu komisiju, jednu analizu stanja i potreba kako bi odgovorili na izazove. Nekada ta digitalizacija nas gura napred, a mi u praksi na neki način ostajemo u zaostatku“, kaže Ružić.

Da bi ga nadoknadila, Srbija mora da ima odgovarajuće zakone koji će efikasno biti primenjeni, ocenio je ministar.

Digitalizacija ne samo državne uprave, visoko je na agendi srpske vlade, koja u infomacionim tehnologijama i inovacijama vidi budući motor razvoja Srbije.