Najveća šansa za srpske izvoznike u SAD džemovi, sir, ajvar

U trenutku kada svetske trgovinske sile međusobno uvode sankcije i vode trgovinske ratove, za Srbiju jedno od najvećih tržišta na svetu, tržište SAD-a ostaje i više nego otvoreno. Do kraja 2020. godine srpski privrednici ponovo će moći da bez carina izvoze u Sjedinjene Američke Države, a povlašćen status odnosiće se na oko pet hiljada proizvoda.

"Bescarinski izvoz u SAD primenjuje se na najveći broj industrijskih i poljoprivrednih proizvoda, kao i na određene tekstilne proizvode. To praktično znači da roba treba da zadovolji i kriterijum porekla, odnosno da mora da bude u potpunosti dobijena ili proizvedena u Srbiji sa najmanje 35 odsto dodate vrednosti, kao i da bude direktno isporučena iz Srbije", rekao je Vladimir Filipović, načelnik Odeljenja za poreklo robe Uprave carina.

Srpska roba - u nekoliko hiljada milijardi dolara vrednom američkom uvozu 2017. godine - učestvovala je sa tek nešto više od 300 miliona dolara.Tako mali izvoz, pokazuje da Srbija nije dovoljno koristila prednosti trgovinskih olakšica.

Trgovina na relaciji Srbija - Sjedinjene Američke Države u brojkama se ogleda ovako: ukupna spoljnotrgovinska saradnja u prošloj godini iznosila je oko 300 miliona dolara, što je daleko manje od trgovine sa EU - koja se beleži u milijardama. Iz SAD više uvozimo nego što na to tržište izvozimo, tako je spoljnotrgovinska saradnja u deficitu - 41 milion dolara.

Izvoz Srbije u Ameriku bio je oko 176 miliona i manji u odnosu na 2016. Iz Amerike smo uvezli robu u vrednosti od oko 217 milion i tu se beleži pad u odnosu na 2016. SAD - na listi zemalja u koje Srbija izvozi - zauzimaju 19. mesto.

Pitanje je hoće li obnavljanje povlašćenog statusa u trgovini sa SAD, popraviti takvu statistiku? Za agroekonomskog stručnjaka, Milana Prostrana, američko tržište je uvek - iako veliko - bilo zanimljivo za proizvođače iz Srbije. Kaže da vest o mogućnosti izvoza bez carina, ohrabruje.

"Daje šansu našim privrednicima da se prema američkom tržištu ipak više orjentišu. Ja bih voleo da se naši poljoprivredno-prehrambeni proizvodi u Americi prepoznaju sa svojim sertifikovanim karakteristikama, zatim da su proizvodi sa geografskim poreklom, da taj kvalitet pre svega iskoristimo i zadovoiljimo potrebu tih velikih potrošača - naših ljudi koji tamo žive," smatra Milan Prostran, agroekonomski stručnjak.

Prostran smatra da najveću šansu imaju: vino, maline, domaći džemovi, ajvar i specijalni sirevi. Osim kvaliteta - za našeg sagovornika - ključ uspeha leži i u kvantitetu. Za uspešan izvoz i probijanje na zahtevno američko tržište, kaže, srpski privrednici moraju da obezbede velike količine svojih proizvoda.