Kako će "čelični rat" Amerike i ostatka sveta uticati na Srbiju? Američka carina od 25 odsto na čelik i 10 odsto na aluminijum koja je od 1. juna stupila na snagu, imaće ekonomske posledice po EU, predviđaju ekonomisti, ali za Srbiju i ne baš. Naime, srpska proizvodnja, ali i izvoz čelika su mali, pa će i posledice trgovinskog rata biti minimalne.
Rat je počeo. Zovu ga „čelični“, a Evropljanima su ga objavili Amerikanci. Naime, kako bi zaštitile proizvodnju svog, Sjedinjene Američke Države su na uvoz čelika iz Evropske unije uvele taksu od 25 odsto. Taj namet je do sada iznosio oko dva posto, pa Evropska asocijacija za čelik zato od EU traži hitne kontramere.
„EUROFER poziva Evropsku komisiju da brzo odgovori tako što će uvesti kontramere za sve američke proizvode i upozorava da nijedna država EU ne sme biti izuzeta iz toga“, navodi se u saopštenju.
POVEZANE VESTI
I dok Evropska unija priprema recipročne mere, šta je sa Srbijom? Ako aktuelni trgovinski rat ostavi posledice po srpski čelik, biće minimalne – odgovaraju ekonomisti. Naime, smederevska železara u Ameriku ne izvozi uopšte, a u države EU – malo.
„Nama se može desiti da Evropska komisija malo čvršći stav ima prema kineskom čeliku koji bi odavde krenuo, ali kad se to sve kvantifikuje, praktično se svodi na neke bizarne količine, jer ovde čeličana nije postigla ono što je rečeno da će postići, a to je dva miliona tona godišnje, mi smo negde na sedamsto hiljada, to nije dovoljno za neki ozbiljniji izvoz“, kaže ekonomista Mahmud Bušatlija.
Ipak, američke mere poremetiće proizvodnju čelika u Evropskoj uniji. A, ima li prostora da Evropa Americi uzvrati istom merom? Teško – misli sagovornik N1, jer Unija ima mogućnost da povisi takse na američke motore, farmerke i viski.
„Nema više tih poznatih američkih brendova, niti ima u Americi takve neke proizvodnje, gde može sada Evropa da kaže ‘E, pa neću ja od vas da uvozim kola’, jer ne uvozi kola, nema potrebe, veći je proizvođač kola i ta kola izvozi Americi“, dodaje Bušatlija.
Inače, Tramp nije prvi američki predsednik koji je Evropi, ali i svetu, uveo namate na čelik. To je 2002. učinio Džordž Buš. Tada su takse bile od 8 do 30 odsto, ali su posle godinu dana ukinute – jer nisu dale rezultate.
