Ako od juna zaživi koncept ličnog bankrotstva, za hiljade prezaduženih građana Srbije koji ne mogu da vraćaju svoje obaveze to neće značiti otpis duga.
Kako sad stvari stoje, oni će dobiti svog finansijskog tutora koji upravlja njegovim finansijama sa zadatkom da unovči imovinu i namiri poverioce. Dužniku ostaje onoliko prihoda i imovine koliko je neophodno za osnovne životne potrebe.
„Pa vi hoćete da kupite nove cipele. On kaže – imaš još jedne cipele koje koristiš. A godišnji odmor? Zaboravi godišnji odmor. Pojednostavljeno, gubite suverenitet u raspolaganju svojim sredstvima“, kaže predsednik Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić.
U zemljama u kojima postoji, lično bankrotstvo je vremenski ograničeno. U Sloveniji, na primer, na period do pet godina. Ograničeno vreme trajanja starateljstva, posle kog bi mogao da nastavi čistog računa.
„Jedno od ključnih dilema je ko može da proglasi lični bankrot, da li je to pojedinac ili sud. Ili je to uređeno zajedno sa poveriocem. Druga dilema je da li zakonski okvir otvara mogućnost eventualnog delimičnog otpisa duga“, kaže Mališa Đukić iz Beogradske bankarske akademije.
Ukoliko otpisa ne bude, stručnjaci kažu, to lični bankrot ne čini posebnim u odnosu na postojeće mogućnosti dogovora klijenata i banke o reprogramu.
„Dužnik je na taj način u situaciji da deo plate može da prima i pored toga što će banka da mu skida veći deo plate, ali ne celu. I sa druge strane, ako ima jednu nekretninu, ipak će dobiti jednu sobu u kojoj će moći da živi“, kaže nam Goran Nikolić.
Jedno od pitanja je i postoji li dovoljno obučenih ljudi za taj posao. Problem nenaplativih potraživanja najvećim delom je posledica pada standarda građana. Mere koje se predlažu tu su da ublaže ovu situaciju, međutim jedino trajno rečenje jeste rast privrede i kvaliteta života svakog pojedinca.
