Sporazumom sa MMF-om Srbija se obavezala da će efikasno privatizovati ili pokrenuti stečaj nad preostalim društvenim preduzećima. Dosad je određeno 188 firmi za stečaj.
U Agenciji za privatizaciju ima više od 700 preduzeća, 104 firme su u restruktuiranju, u kompanijama je zaposleno više od 45 hiljada radnika, a dosad je poznato da će 188 preduzeća završiti na dobošu.
PROČITAJTE I:
Privatizacija, sa druge strane, ne ide predviđenom dinamikom. I u samoj Agenciji za privatizaciju kažu da od avgusta 2014. do početka januara ta institucija nije obavila nijednu radnju, koja je bila preduslov za objavljivanje preduzeća.
Gde je zastoj? Direktor Agencije Ljubomir Šubara kaže da najviše koče nerešena pitanja restitucije. Problem je i što je stiglo 1.800 pisama o namerama, pri čemu veliki broj nisu ozbiljni kupci. Takođe, i procena vrednosti preduzeća. Neka, poput smederevskog Želvoza su, smatra Šubara, precenjena, pa su preskupa za potencijalne kupce.
„Njegova imovina je procenjena na blizu 27 miliona evra. To su preduzeća i imovina koja je stara preko 40 godina i ja jednostavno ne mogu da verujem da to može da košta 27 miliona“, kaže Šubara.
On, takođe, ilustruje i da radnici ponekad imaju nerealan doživljaj firme u kojoj rade.
„Da Vam kažem da sam primio Egipćane koji kupuju traktore od IMT-a, jer ne mogu da razreše sa Zoranom Radosavljevićem problem. Oni uplate avansno deset traktora, a na velike muke dobiju osam. Pa onda uplate šest, a dobiju četiri. Mi pričamo o manufakturi. Ne o industriji, jer industrija koja pravi 15 traktora mesečno nije industrija“, smatra Šubara.
Opširnije u prilogu Vojislava Stevanovića.
