Banka je na prodaju, a kako - to će se odlučiti uz pomoć finansijskog savetnika. I to su poslednje zvanične vesti o prodaji Komercijalne banke. U međuvremenu, neki su rokovi - za prodaju do kraja iduće godine na primer - sve bliži. A neki su i prošli.

Svi nadležni za prodaju banke bez odgovora na bitna pitanja o viziji države u vezi sa Komercijalnom bankom.

Na primer, rok za dostavljanje ponuda za savetnika za prodaju banke istekao je 12 novembra. Da li je bilo ponuda i ko je izabran, od Ministarstva finansija odgovor nije stigao.

Ni iz Vlade, niti iz NBS ne govore ni o očekivanom modelu prodaje, ni o očekivanjima od budućeg vlasnika. Stručna javnost ima svoje pretpostavke. Profesor Đorđe Đukić uveren je da će metod prodaje biti direktni pregovori sa strateškim partnerom.

„I dogovaraće sa njim cenu pri čemu indicije sve ukazuju da će to da bude verovatno berzanska cena. Ja odmah kažem da koristiti berzansku cenu u ovom kontekstu je potpuno besmisleno. Obim trgovanja akcijama Komercijalne banke je jako mali i cena koja trenutno iznosi nešto više od dve hiljade apsolutno ne može da bude referentna za bilo kakve pregovore oko prodaje državnog paketa“, kaže on.

Bankarsko tržište u poslednje vreme nije mirovalo. AIK banka kupila je Alfa banku. Novi igrači na tržištu Andrej Jovanović i Bojan Milovanović, najpre su kupili srpski ogranak Nove kreditne banke Maribor, promenili joj ime u Direktna banka, a potom kupili Pireus i Findomestik banku.

Najzad, mađarska OTP banka kupila je Vojvođansku banku od Nacionalne banke grčke, a mediji uveliko spekukišu i da će postati novi vlasnik Sosijete Ženeral banke.

Dakle, kupaca za srpske banke ima, ali su i različitih bankarskih tradicija.

Komercijalna banka i sama je ulazila u investicije. Kome će ona biti investicija još se zvanično ne nagoveštava. Kako se rok za prodaju približava, to celoj priči daje na težini. Jer banku može da kupi i neka velika i snažna banka i uklopi je u svoj sistem, ali i da se kao kupac pojavi neka od finansijskih institucija koje snagom toliko ne nadmašuju Komercijalnu banku.

Posebno značajno je učešće EBRD-a u vlasništvu banke. Inače, Komercijalna banka, prevashodno je u vlasništvu države, više od 40 odsto. Drugi najveći akcionar sa gotovo četvrtinom vlasništva je EBRD. U toj instituciji pomno prate dešavanja.

„Ohrabrujemo otvoren i trasparentan proces prodaje, i uzeli smo u obzir poziv Vlade za izvor finansijskog savetnika“, kažu.

I za stručnjake – ponuda mora da bude svima jasna.

„Najlogičnije da to bude tender. Da ponudi neko ko ima najveće aspiracije da se na ovom tržištu širi zaista kao strateški partner koji će uneti viši stepen konkurencije u bankarski sistem Srbije. To bi značilo potpuno novu banku koja već nije prisutna sa većinskim stranim kapitalom. Koja bi bila konkurencija ovim bankama kao što je konkurencija tamo na evropskom tržištu u EU ili šire u svetu“, smatra Đukić.

A može li prodaja ove banke da ispadne skuplja dara nego mera. U javnosti se, doduše nezvanično, odavno govori o mogućnosti da, ukoliko ne bude zadovoljan načinom prodaje, EBRD može da aktivira takozvanu „put opciju“, odnosno da državi proda svoj udeo po ranije garantovanoj ceni. I to zajedno sa ostalim najvećim akcionarima – IFC, Svedfond i nemački DEG fond-om, na šta imaju pravo prema ugovoru potpisanom još 2006. godine.

Aktivacija tog finansijskog instrumenta, prema istim nezvaničnim informacijama, odlaže se još od proleća. Ako se na to odluče, fondovi će za svoje vlasništvo dobiti više od 250 miliona evra.

Na osnovu objavljenih informacija same banke, bilansi su očišćeni i ona posluje pozitivno.