Ministar finansije Siniša Mali rekao je da je prioritet, u ekonomskoj oblasti, nastavak strukturnih reformi, prevashodno u oblasti javnih preduzeća.
U 2012. ukupni gubici javnog sektora bili su preko 60 milijardi dinara, a u 2017. godini javna preduzeća su bila u dobitku 20 milijardi dinara, čekamo na rezultate za prošlu godinu, rekao je Mali za RTS, navodeći da misija Međunarodnog monetarnog fonda, sa kojim se vode razgovori u Beogradu, „potvrdila izuzetno dobre ekonomske rezultate“ Srbije za prošlu godinu.
On je rekao da su rezultati javnih preduzeća velika promena, jer se mnogo bolje radi, ali postoji mnogo prostora da se unapredi upravljanje u njima.
Prema njegovim rečima, radiće se i na poboljšanju rada javne administracije jer građani moraju da imaju javnu administraciju koja je mnogo efikasnija, pa se zato insistira na takozvanoj e-upravi.
Takođe, kako je naglasio, radi se na reformi poreske uprave, uz podsećanje da je veoma važno da je krajem prošle godine „usvojen set reformskih poreskim zakona“.
Na pitanje o zbivanjima na međunarodnom planu, on je rekao da je Srbija danas mnogo otpornija i ekonomski snažnija nego što je bila pre par godina i zato mnogo spremnija za bilo kakvu potencijalnu ekonomsku krizu u svetu.
Savetnik za izbor strateškog partnera Komercijalne banke ove nedelje
Mali je najavio i da će ove nedelje biti izabran savetnik za izbor strateškog partnera Komercijalne banke Beograd.
„Ove nedelje imaćemo potpisan sporazum sa savetnikom koji će nam pomoći da sagledamo strateške opcije i kako raditi sa Komercijalnom bankom u budućnosti“, rekao je Mali za RTS.
Dodao je da je prošle godine Vlada Srbije bila uspešna u privatizaciji RTB-a i izboru koncesionara za Aerodrom „Nikola Tesla“, a ranije je izabran i strateški partner ta smederevsku železaru.
„Hoćemo da vidimo na koji način da pronadjemo i strateškog partnera i za Komercijalnu banku. Ideja nam je da država izlazi iz onih delatnosti gde nije potrebno da bude i da se skoncentrišemo na pravljenje okruženja koje će biti podsticajno za razvoj privatnog, kao i državnog sektora“, kazao je Mali.
Ministarstvo finansija pozvalo je u oktobru prošle godine vodeće medjunarodne firme da dostave izjavu o zainteresovanosti za pružanje usluga finansijskog savetnika za pripremu i sprovodjenje plana prodaje akcija Komercijalne banke Beograd u vlasništvu Republike Srbije.
Od savetnika se očekuje da posle detaljne analize prilika na tržištu, različitih modela privatizacije, kao i analize konkurencije na tržištu, predloži najbolju moguću strategiju i način prodaje akcija Komercijalne banke u vlasništvu države sa ciljem izbora pouzdanog partnera i maksimizacije efekata od prodaje kapitala.
U vlasništvu države je 41,74 odsto akcija Komercijalne banke, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) poseduje 24,43 odsto kapitala, a Fond IFC 10,15 odsto.
EBRD je ušao u vlasničku strukturu Komercijalne banke 2006. godine dokapitalizacijom od 70 miliona evra, a privatizacija je bila planirana za 2009. godinu, ali je prodaju zaustavila svetska ekonomska kriza.
Posle toga je EBRD dokapitalizovao banku sa još 50 miliona evra, a u vlasničku strukturu je ušao i IFC sa 40 miliona evra, nemački DEG sa 20 miliona i švedski Svedfond sa 10 miliona evra.
Država se obavezala da dokapitalizuje banku sa još 110 miliona evra, da ne bi izgubila udeo u vlasništvu.
Komercijalna banka ima mrežu od 202 filijale i ekspoziture u Srbiji sa 2.770 zaposlenih, kao i banke u Republici Srpskoj i Crnoj Gori.
