Koliko je Srbija blizu priključenju na Turski tok? Ministar energetike je najavio da bi postavljanje prvih cevi trebalo da počne početkom aprila. Iz Energetske zajednice kažu da su za izgradnju gasovoda postavljeni i uslovi koji moraju biti ispunjeni, a među kojima je uključivanje i drugih distibutera u proizvodnju gasa.
Dugo najavljivana izgradnja magistralnog gasovoda kao dela Turskog toka kroz Srbiju i dalje se čeka, zbog toga kroz cevi i dalje ne protiče ruski gas. A hoće li ikad? Ministar energetike Aleksandar Antić je najavio da je gradnja gasovoda na pragu.
„Obavezujući zakup kapaciteta tokom februara meseca, investiciona odluka kraj februara – početak marta, po takvim okolnostima bi se moglo očekivati, krajem marta – početkom aprila da počne izgradnja gasovoda“, kaže ministar energetike Aleksandar Antić.
Pročitajte još:
Novi gasovod bi preko Crnog mora dolazio do Turske, potom preko Bugarske i Srbije do Mađarske. Dužina te trase trebalo bi da bude 2380 kilometara i da košta 16 milijardi evra. Deo gasovoda koji prolazi kroz Srbiju trebalo bi da bude dugačak oko 420 kilometara i da košta milijardu i sedamsto miliona evra. Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović optimista je kada je njegova gradnja u pitanju.
„Srbija je spremna za izgradnju ovog projekta, prvih 300 miliona evra su obezbeđeni, dodatno finansiranje je obezbeđeno u prvom koraku, u drugom delu će to biti klasično projektno finansiranje. Imamo interes banaka, imamo mogućnost da taj projekat zaista počne svoj život, u smislu izgradnje“, kaže Bajatović.
Da bi izgradnja Gasovoda zaista i počela, Energetska zajednica traži da Srbija ispuni pojedine uslove. Među njima su da se gas prodaje na aukciji i da se pristup gasovodu u određenim procentima omogući na srpsko-bugarskoj granici, na srpsko-mađarskoj granici i na još tri mesta unutar Srbije.
„Ja mislim da to nisu preterani uslovi koji bi na bilo koji način ugrozili izgradnju gasovoda“, navodi Janez Kopač, Direktor sekreterijata energetske zajednice.
Ekonomska novinarka Jelica Putniković navodi da bi izgradnju gasovoda mogla da uspori Bugarska, koja bi mogla da se predomisli.
„Bugarska ima istog premijera (Bojka) Borisova kojeg je imala i 2014. godine kad su odustali od gradnje Južnog toka i mislim da je to ta slaba karika koja bi mogla da dovede u pitanje gradnju ovog gasovoda. Nadam se da ovoga puta oni neće odustati, a mislim da je Srbija pokazala da zaista hoće da napravi tu novu gasnu konekciju“, kaže Putniković.
Drugi gas, osim ruskog, mogao bi da dođe iz pravca Horgoša. Reč je o energentima iz Norveške i Holandije, koji bi dolazili iz severne Evrope. Na taj način bi Srbija mogla da ispuni još jedan zahtev Evropske zajednice – da u priču oko gasa uključi i druge distributere.
