Jelena Pavlović, advokatica i predstavnica udruženja CHF Srbija i Zoran Petrović, bankar, nadaju se da će većina zaduženih u švajcarcima da prihvati konverziju kredita. Petrović kaže da je intervencija države bila nužna zbog budućih većih troškova. Gosti N1 nisu se saglasili oko toga kako su građani bili informisani prilikom uzimanja kredita.
Zoran Petrović, bankar, kaže da je zakon „deo nekakvog kompromisa“, da su banke pristale da plate 23 posto, ali da su imale i neke druge predloge… Tražili smo da se primena odnosi na klijente koji su imali prosečne kredite u švajcarcima, a to je oko 50.000 evra u protivvrednosti švajcarskog franka, međutim, država i udruženje CHF su ipak tražili da se obuhvate svi klijenti, rekao je u emisiji „N1 direktno“. Petrović misli da je dobra stvar da se ovim zakonom ta priča stavi pod ključ i zatvori jedno poglavlje.
POVEZANE VESTI
Jelena Pavlović, advokatica i predstavnica udruženja CHF Srbija, kaže da je predlog u ekonomskom smislu korektan i da je njime lično zadovoljna, a smatra da će i ostali korisnici kredita biti zadovoljni. Ovo nije za mene samo pravna priča, imamo jako puno socijalnih priča, ljudi su pod izuzetno velikim stresom poslednjih godina, istakla je.
Ona je upotrebila svoj primer da ilustruje težinu situacije u kojoj se zaduženi u švajcarcima nalaze, pa je navela da je njen kredit 69.000 evra (u protivvrednosti), da je prošle godine imao glavnicu 71.000 evra, a ove godine u isto vreme 74.000 evra, iako je, navodi, plaćala 60.000 mesečno celu godinu. To je sve anulirano, a dug je porastao, istakla je. Kaže da će sada zaduženi u švajcarcima da odahnu, jer su se plašili i posledica Bregzita i drugih međunarodnih tokova na svoju ratu.
Petrović kaže i to da će, imajući u vidu monetarnu politiku Evropske centralne banke, kamate u srednjem periodu ostati niske.
Gosti N1 pojašnjavaju da se ovim zakonom ono što nije vraćeno umanjuje za 38 odsto.
Komentarišući model rešenja, Petrović kaže da je ono drugačije nego u zemljama u okruženju, i da je to bolje, jer je uveren da će neka od njih da padnu pred nekim međunarodnim sudovima. On kao primer navodi Hrvatsku i dodaje da su banke protiv države Hrvatske na arbitraži u Vašingtonu, ali i pred nekim hrvatskim sudovima.
Nada se da banke neće da pokreću tužbe, kad je Srbija u pitanju, ali navodi da to ne može da garantuje, jer ta odluka zavisi od njihovih vlasnika.
Činjenica jeste da će banke otpisati 23 odsto svojih potraživanja, čak i nešto više, kaže Petrović i dodaje da će realno to banke da košta preko 130 miliona evra. One će završiti godinu u gubicima, a neke koje imaju veliku izloženost u tim kreditima, imaće gubitke i dve, tri godine, naveo je. Petrović ocenjuje da je dobar pristup što je država Srbija ovo pitanje rešavala kroz dijalog, za razliku od zemalja u okruženju.
Pojedini bankari kažu da je dobit zaduženih toliko akumulirana da su praktično oni još u dobitku kad se uporede njihovi krediti sa onim u evrima.
Petrović navodi da to zavisi kada je uzet kredit. Ako je uzet 2006. godine – tada su kamatne stope bile preko 8 odsto na kredite u evrima i četiri i nešto na švajcarski franak – na nekom primeru od 50.000 evra, izračunali smo da je na kraju marta 2019. onaj ko je plaćao u evrima, platio više za 6,9 odsto od onih koji su zaduženi u švajcarcima, kaže gost N1. Već 2007. ko se zadužio u švajcarcima, on je platio svega 1,1 posto više nego ovaj u evrima, a ko je uzeo 2008. kredit u švajcarcima, platio je 6,8 odsto više nego oni koji su uzeli u evrima do kraja marta, objašnjava.
Pavlovićeva tvrdi da to nije tačno i da oni već od 2008. godine preživljavaju horor. Kamata je vraćena 2013, ali samo fiktivno, navela je, dodajući da su se, prema njenom mišljenju, banke ponašale neprofesionalno, dok su im klijenti verovali. Smatra da taj odnos banaka i klijenata mora da se promeni.
Upitan o tome koliko su tada građani bili informisani o rizicima, Petrović tvrdi da su 2007. godine imali obavezu da svakom klijentu uruče određenu knjižicu u kojoj je, kako je rekao, vrlo jasno naznačeno šta znače indeksirani krediti i do čega može da dovede promena kursa – kakav uticaj to može imati na klijente. Na pitanje da li je to bilo dovoljno jasno, kaže da se najveći broj ljudi opredelio da uzme kredite u evrima, iako su oni u švajcarcima bili jeftiniji i da je to odgovor. Očigledno da je velika većina banaka upozoravala, inače bi bila suprotna situacija, naveo je.
S druge strane, Pavlovićeva tvrdi da „ljudi apsolutno nisu bili obavešteni“, i da su bili direktno usmeravani na kredite u švajcarcima – manjom kamatom i tvrdnjom da se radi o stabilnoj valuti. Ona navodi da ima jednu skriptu baš iz Rajfajzen banke i da tu nema, kako kaže, ni jedne jedine reči o rizicima. „Ima da može da se menja rata kako se menja kurs, to nije nikakvo upozorenje… Trebalo je da ljudi znaju da stvarna cena ovog kredita nije kamata, da je ona samo jedan deo cene, da je prava cena zbir kamate i dvostruke kursne razlike“.
Petrović kaže da se može postaviti pitanje da li su ljudi bili dovoljno informisani, ali da se ne može reći da ljudi nisu svesni valutnih rizika. Smatra da su ljudi bili dovoljno informisani, i da tome u prilog ide, kako kaže, prosta statistika – jer su se više opredeljivali za kredite u evrima iako su tada imali veću cenu, a da se znatno manji broj opredelio na kredite u švajcarcima. Mišljenja je da su upozorenja i od banaka i od guvernera bila dovoljna.
Petrović kaže da će banke primeniti ono što je regulisano zakonskim propisima i da su u roku od 30 dana banke u obavezi da ponude konverziju. „Klijenti će imati 30 dana da razmisle, da prihvate ili ne, ja se nadam da će većina ljudi prihvatiti“. Govoreći o konkretnom benefitu za zadužene, kaže da, ako se uzme za primer kredit uzet 2006/7. godine – 50.000 evra u protivvrednosti, danas je rata manja za 30 do 40 odsto, kad se uračuna taj otpis od 38 odsto plus zatezna kamata. Ne vidim nijedan racionalan razlog zašto konverziju neko ne bi uradio, dodaje.
Na pitanje šta je sa ljudima u docnji i hoće li banke obustaviti izvršenje, Petrović kaže da će u skladu sa zakonom biti obuhvaćeni i ti klijenti, i da će i njima biti ponuđena konverzija. Čak se zakon odnosi i na one koji su u izvršenju izgubili nekretninu, ali ostao im je neki dug prema banci, na taj deo duga će takođe biti primenjen ovaj otpis, dodaje.
Državu i poreske obveznike Srbije će leks specijalis koštati više od 11 milijardi dinara. Govoreći o tome, Petrović ocenjuje da je intervencija države bila nužna zbog budućih većih troškova. Danas da (država) plati nešto, da sutra ne bi platila više, kaže Petrović, napominjući da je država osiguravala te kredite i subvencionisala ih.
