"Turski tok" u tišini: Može li izgradnja uticati na pregovore sa EU

Da radnici u Šajkašu počnu sa zavarivanjem prve cevi Južnog toka, nalog je 2013. godine dao lično tadašnji predsednik države.

"Predsedniče, dame i gospodo, zadovoljstvo mi je što mogu da vas izvestim da su naši zavarivači uspešno izvršili zadatak", rečeno je tada.

 Danas, nadomak istog vojvođanskog sela, uspešno postavljaju kilometre i kilometre cevi novog gasovoda, ali u tišini. Svečanog otvaranja radova na, kako je rekao ministar, jednom od strateški najznačajnijih projekata za budućnost zemlje, nije bilo. 

"Srbija kroz ovaj projekat dobija sigurno snadbevanje gasom i rešava sve one rizike sa kojima smo se suočavali do sada. Postaje tranzitna država kada je gas u pitanju i od toga će ostvarivati prihode, ali i otvoriti mogućnost za dalji razvoj gasa. Ovo omogućava novu klasifikaciju, nove industrijske privredne zone, dalju reindustrijalizaciju zemlje", rekao je ministar Antić.

U Luku Novi Sad dopremljene su hiljade cevi za izgradnju magistralnog gasovoda, koji će, od bugarske do mađarske granice, biti dug 403 kilometra. Prolaziće kroz 23 opštine u Srbiji i ispod pet reka, a radovi bi trebalo da se završe u decembru.

Glavna razlika između Južnog toka i novog gasovoda koji će biti deo Turskog toka leži u tome što je aktuelni projekat u pravnim okvirima Evropske unije i to je veliki pomak, kaže struka. Međutim, iako je Srbija formalno ispunila uslove Evropske energetske zajednice, pitanje je da li je to i suštinski učinila.

Sekretarijat energetske zajednice dao je zeleno svetlo za taj projekat uz uslove koji bi omogućili veću konkurenciju na gasnom tržištu Srbije. 

"Agencija nije poštovala naše uslove, neke jeste, neke nije, i projekat se gradi dalje. Mi smo sada u razgovorima sa Ministarstvom energetike Srbije, kako bi na neki način, doneli dobrovoljno dalje mere", rekao je Janez Kopač iz Sekretarijata Energetske zajednice.

Teoretski, Energetska zajednica bi, kaže, mogla pokrenuti postupak protiv Srbije, ali to neće učiniti dok traju razgovori. A moguća posledica su i problemi sa otvaranjem, odnosno zatvaranjem Poglavlja 15 o energetici u pregovorima sa Evropskom unijom, kaže profesor Privredne akademije u Novom Sadu. Nepoštovanje uslova Energetske zajednice, dodaje, ide na štetu građana.

"Praktično ako vi zatvorite energetsko tržište, ako ograničavate korišćenje gasovodne infrastrukture samo za neke trgovce gasom, vi time smanjujete konkurenciju, a to na kraju krajeva utiče na povećanje cene", kaže profesor Privredne akademije Vladimir Medović.

A Srbija trenutno, u potpunosti zavisi od ruskog gasa. Osamdeset odsto uvozi iz Rusije, dok je preostalih 20 odsto iz domaće proizvodnje, pod kontrolom Naftne industrije Srbije, odnosno ruskog Gasproma.