Među 10 preduzetnica koje su ove godine dobile priznanja Cvet uspeha za Ženu zmaja koje dodeljuje Udruženje poslovnih žena su i Sanja Jakovljević suvlasnica i direktorka kompanije Beorol i Katarina Obradović, vlasnica preduzeća "Be You Technology“ iz Beograda, i Ahena, Nemačka, koje su podelile nagradu u kategoriji Najevropskija ženska firma.

Jakovljević kaže da se u preduzetničkim vodama našla slučajno. Kao ekonomista radila je u preduzeću koje se bavilo uvozom i izvozom, a potom je na sugestiju brata, otvorila svoju firmu, koja proizvodi alate za završne radove u građevinarstvu i zapošljava više od 400 ljudi.

Kako navodi, za opstanak je ključno bila odlučnost i istrajnost. Nema odustajanja ni kada je najteže, morati verovati u uspeh, kaže Jakovljevićeva, koja kaže da nema opstanka za jednu firmu ako se orijentiše samo na domaće tržište.

Navodi da je u osvajanju stranih tržišta – a sada snabdeva preko 5.000 maloprodajnih objekata sa više od 2.000 proizvoda u 80 zemalja, presudna bila sreća. Ruska kompanija se zainteresovala za njihove proizvode, ponudila joj u jednom trenutku repromaterijal u velikim količinama, i uz nešto ulaganja klupko je počelo da se odmotava, a proizvodnja je postala masovna kako bi zadovoljila zahteve stranih kupaca.

Katarina Obradović je pre pokretanja svog posla radila kao menadžer u jednoj stranoj firmi, ali je shvatila da joj ta pozicija neće doneti napredak. Kao inženjer pokreće trgovinu, a potom i proizvodnju aparata za kozmetičku industriju, gde joj je dragoceno bilo tehničko znanje, ali i iskustva srpske kozmetičke industrije, koja je uvek odgovarala na visoke zahteve ovdašnjih žena.

Nudi takozvanu paketnu prodaju – i aparata i preparata, što joj omogućava proboj i na probirljivo nemačko tržište.

Proizvodnju sopstvenih aparata pokrenula je u Kini, ali plan je da uz partnera iz srodne grane, to učini i ovde, što kako kaže, nije brz i jednostavan proces.

Navodi da je Srbija rasadnik talenata u oblasti inženjerstva i tehnike i da su naši eksperti u toj oblasti kretivniji od kolega u razvijenim zemljama.

 Na pitanje šta bi trebalo menjati u srpskom poslovnom ambijentu, Jakovljević navodi:

„Godinama smo se osećali kao siročići dok smo gledali kako se crveni tepih pruža drugima ispred nogu, a mi smo uvek bili zapostavljeni. To je nešto što najviše boli sve domaće privrednike. Multinacionalne kompanije sa velikim kapitalom treba dovoditi, to podiže konkurentnost, ali treba obratiti pažnju i na srpske privrednike. Da država svakom ko hoće da pokrene proizvodnju obezbedi zemljište, da ukine taksu na promenu namene zemljišta iz poljoprivrednog u građevinsko, (tamo gde je dobar deo tog zemljišta pod industrijskim halama, koje su ogromne) pa umesto da podignemo novu fabričku halu, mi taj novac moramo da damo za taksu“.

Ona kaže i da treba slediti primer Italije, koja joj je pre nekoliko godina nudila da prebaci proizvodnju u okolinu Trsta, gde su joj davali bez nadoknade i objekte i zemljište za fabriku.