Evropska unija nema strategiju borbe protiv jačanja Kine u pomorskoj ekonomiji, izjavilo je u Monpeljeu nekoliko evropskih stručnjaka.
Kineska strategija, koja se fokusira na razvoj „Pomorskog puta svile“, javna je i „osnovano je izuzetno stimulativna jer postavlja pitanja o nedostatku evropske pomorske strategije“, ukazala je Lamia Kerđuđ-Belkaid, generalna sekretarka Feport-a (Federacija evropskih privatnih lučkih kompanija i terminala), tokom okruglog stola u okviru sastanka o ekonomiji mora.
„Naš stav je vrlo jasan: strane investicije su dobrodošle sve dok ima reciprociteta. Ali za sada, s Kinom, imamo teškoća da se to stvarno dogodi“, dodala je.
Lamia Kerđuđ-Belkaid je insistirala na tome da su „luke strateški ulazi na neku teritoriju, nisu samousluge“ i u tom kontekstu pitala: „Možemo li ceo lučki domen dati nekoj stranoj zemlji?“.
Olaf Merk, stručnjak za pomorski saobraćaj pri Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), podsetio je da Kina kontroliše 16 terminala u 13 evropskih luka, uključujući Pirej (Grčka), Valensiju (Španija) i Zebrug ( Belgija).
„To ide veoma brzo“, rekao je on, i to postavlja „pitanja suvereniteta“: u kontekstu ekstremne konkurencije evropskih luka, Kina je za 10 godina prešla ni iz čega do kontrole 10 odsto evropskog lučkog kapaciteta, posebno preko svoje gigantske firme „Kosko“.
„Kina uglavnom vrlo pažljivo prati pomorski saobraćaj,“ rekao je Žan-Mari Miosek, geograf Univerziteta u Monpeljeu.
Za Fransou Lamberta, generalnog delegata Grupe građevinske industrije i pomorskih aktivnosti (GICAN), odgovor na kinesku snagu u brodogradnji mora stići iz Evropske unije. EU mora posebno težiti da stane na kraj antikonkurentskoj kineskoj praksi, da reši pitanje intelektualne svojine i da primenjuje međunarodne propise, rekao je on.
Cena kineskog broda je 20 odsto niža nego broda koji napušta Atlantsko brodogradilište u Sen-Nazeru, na zapadu Francuske, rekao je on. Ali Francuska „ima karte da odigra“, posebno u pogledu brodova sa „nultom emisijom“ zagađujućih gasova, dodao je.
