Kada će biti rešen problem izlivanja fekalne kanalizacije u Beogradu? U Vladi Srbije načinjen je prvi korak, potpisivanjem dva sporazuma sa kineskom kompanijom CMEC, koja se tiču prikupljanja i prerade otpadnih voda u glavnom gradu Srbije. Ipak, to ne znači da realizacija projekta zaista i počinje.
Dvadeset prvi vek. Trećina Beograda nema kanalizaciju, a otpadne vode preostale dve trećine izlivaju se direktno u Savu i Dunav. Na godišnjem nivou, u prestoničke reke izlije se šezdeset hiljada olimpijskih bazena neprerađenih fekalija.
„Ne postoji nijedan veliki grad poput Beograda u Evropi koji takav zločin radi prema svojim rekama“, rekao je zamenik gradonačelnika Goran Vesić.
Zato su danas gradski čelnici, pod patronatom potpredsednice Vlade Zorane Mihajlović, sa kineskim partnerima potpisali dva dokumenta – jedan koji se tiče pripremnih radova za izgradnju kolektora, i drugi za projekat sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda. Naime, najpre je potrebno izgraditi preostale tunele za fekalnu kanalizaciju, a zatim ih povezati sa pet još uvek nepostojećih fabrika vode.
POVEZANE VESTI
„Planiramo da koristimo najsavremeniju tehnologiju u izgradnji postrojenja za preradu otpadnih voda. Takođe, izbeći će se i opasnost od poplava kod velikih kiša, jer svrha ove mreže cevi nije samo da prihvati otpadne vode, već i atmosfersku kanalizaciju“, rekao je direktor CMEC-a Li Sjuećeng.
Potpisani ugovor, međutim, ne znači da izgradnja i počinje, jer novac za ovaj projekat vredan 270 miliona evra još uvek nije obezbeđen. Potpredsednica vlade tvrdi da će i pitanje finansiranja biti rešeno – najdalje za pola godine.
„Da ne bi sad taj ugovor stajao, dajte da uradimo istražne radove, dajte da uradimo studiju izvodljivosti, hajde da uradimo geotehničke i druge elaborate, a sve to može paralelno da se radi tako da ne gubimo vreme. Onog trenutka kada ugovor bude stupio na snagu, kad budemo imali ugovore o finansiranju, tog trenutka rok da se sve ovo završi je maksimum pet godina – tako stoji u ugovoru“, rekla je ministarka Zorana Mihajlović.
Rok od pet godina za rešavanje problema otpadnih voda Beograđanima možda zvuči poznato. Još 2015. tadašnji gradski menadžer Goran Vesić obećao je da će do 2020. godine biti završena izgradnja interceptora, zajedno sa fabrikom vode u Velikom Selu.
„Neko će možda reći da kasnimo pet godina. Možda mi kasnimo pet godina, ali mi ćemo problem rešiti. Da li će biti gotovo 2024, 2025 ili 2026. godine, manje je važno, ali posao će biti završen. A oni koji su bili pre nas, njima nije padalo na pamet da rešavaju ove probleme“, kaže Vesić.
N1: Bivša gradska vlast je uradila 50 odsto interceptora.
„I, šta radimo s tim interceptorom?“, kaže Vesić.
N1: Kažete da nisu ništa uradili. Uradili su polovinu. Koliko ste vi uradili?
„Pa je l’ radi interceptor?“, rekao je Vesić.
Gradnja interceptora prvi put je pomenuta još osamdesetih godina. Planirana dužina ove mreže kolektora je 16 kilometara, od kojih je završena polovina. Poslednji krak izgrađen je 2012. godine, kada je završen tunel „Višnjica“, dug nešto više od šest i po kilometara.
