Ekonomska dilema broj jedan - kada i kako će se privreda oporaviti

Iako se kraj zdravstvene krize još uvek ne nazire, već se sabiraju gubici koje će pretrpeti globalna ekonomija.

Ekonomisti širom sveta raspravljaju o tome koliko će biti duboka ekonomska kriza koja bi mogla da sledi, a sve češće se govori i o fenomenu "crnog labuda" – koronavirus se poredi sa pojmom koji se na berzama koristi za neočekivan događaj sa dalekosežnim i često katastrofalnim posledicama po finansijska tržišta i realnu ekonomiju.

Na testu su – smatraju stručnjaci – svi i velike korporacije i mali privrednici. A da li bi aktuelna situacija mogla da bude pogubna za već krhku srpsku privredu? Pozive za pomoć koji stižu od privrednika, država je – čini se – čula.

Čitav paket mera koji je najavljen, težak je 5,1 milijardu evra, a prema rečima ministra finansija, mere su podeljene u četiri seta:

- Prvi set odnosi se na odlaganje plaćanja dospelih poreskih obaveza, kasniju otplatu rate, najranije od početka 2021. godine.

- U drugom setu mera su direktna davanja preduzećima, odnosno isplata pomoći u visini minimalne zarade za preduzetnike, mikro, mala i srednja preduzeća, odnosno subvencije od 50 odsto minimalne zarade velikim preduzećima čiji su zaposleni poslati na prinudi odmor zbog smanjenja obima poslovanja ili obustave rada.

Evo kako prva dva seta mera komentarišu ekonomski analitičari:

"Odluka da se odobre minimalne zarade za zaposlene kod preduzetnika u mikro i malim preduzećima je neophodna kako bi se obezbedilo da najveći deo zaposlenih u tim preduzećima i da ne dođe do masovnih stečajeva u tim preduzećima. Ta mera mnogo košta ali je bila neohodna u postojećim okolnostima", kaže Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta.

"Taj deo mera što se tiče privrede jeste dobro odmeren, racionalan, nije selektivan nego je usmeren ka čitavoj privredi. Mislimo da su procene Vlade kredibilne što se tiče paketa mera, da su troškovi dobro odmereni i da osim u najcrnjem scenariju krize izuzetno duboke u Evropi i Srbiji, mi sa ovim paketom ćemo doći do nekih 60 odsto BDP-a javnog duga, što se može smatrati održivim", ocenjuje Nikola Altiparimarkov, član fiskalnog saveta.

- Treći set mera usmeren je ka tome da se održi likvidnost privrednih subjekata, kako ne bi mnogi preduzetnici stavili katanac na bravu – a to podrazumeva program za dodelu kredita za održavanje likvidnosti preko Fonda za razvoj Republike Srbije. Tu su i garantne šeme za podršku privredi u uslovima Covid-19 krize, za kredite za održavanje likvidnosti preko komercijalnih banaka koje posluju u Srbiji. Vrednost ovog programa je oko 2,2 milijarde evra.

"Bitno je smanjen iznos problematičnih kredita u bilansima banaka, ozdravljeni su bilansi poslednji godina, što je jako važno i mislim da je sada važno sa ovim garantnim šemama koje država može da stavi u dejstvo da se podstakne kreditna aktivnost, ali da vodimo računa da bankari kroz novu kreditnu aktivnost zapravo nekakve problematične kredite iz prethodnog perioda ne pokušaju da podvedu pod državnu garanciju i o tome bi trebalo računa, posebno naš supervizor - NBS", ocenio je Dejan Šoškić, bivši guverner Narodne banke Srbije.

Dok svi čekaju bolje zdravstvene prognoze, ekonomisti već daju prve prognoze privrednog rasta za Srbiju, koji bi – u najboljem slučaju – mogao da dostigne umesto prvobitno planiranih četiri, tek dva odsto BDP-a.

Za najavljenu meru davanja 100 evra građanima Srbije, profesor Ekonomskog fakuleta Milojko Arsić za N1 kaže da je to veliki rashod za državu i da istovremeno neće uticati značajno na oporavak privrede, zato što je osnovno ograničenje kod privrede u oblasti proizvodnje,odnosno u oblasti ponude, a ne u oblasti tražnje.

"Bilo bi mnogo odgovornije i pravičnije da je odobrena dodatna socijalna pomoć siromašnim građanima i onima koji su izgubili posao, a za one građani koji imaju solidne zarade ta pomoć nije potrebna", rekao je on.

Da bi se usporavanje rasta srpske privrede ublažilo, vlast ambiciozno najavljuje i isplatu 100 evra svim punoletnim građanima Srbije kada vanredno stanje prođe, jer bi – smatraju – time aktivirali veću potrošnju.

Da li će takav priliv novca popraviti stvari, trenutno je u senci mnogo značajnijeg pitanja: do kada bi život u vanrednom stanju mogao da potraje?

Sve informacije o koronavirusu čitajte u našem Blogu uživo i na stranici Koronavirus.