Gligorov: Pad BDP u Srbiji u 2020. godini od pet do 10 odsto

"Ako bi pad BDP-a u prvom i drugom kvartalu ove godine iznosio zajedno deset odsto, a epidemija se produži do kraja maja, pad BDP za celu godinu mogao bi da bude pet odsto, ali ako se ima u vidu visok udeo usluga u ukupnoj proizvodnji u Srbiji, to je verovatno optimistična procena, pa pad od deset odsto ne bi bio iznenadjenje", rekao je Gligorov za agenciju Beta.

Pandemija koronavirusa izazvala je šok i u ekonomskom smislu jer su drastično smanjeni socijalni kontakti, a to znači i proizvodnja, a ovakvo stanje trajaće još neko vreme, rekao je on.

Dodao je da ako se epidemija završi za dva meseca ne bi bilo neprirodno da ljudi žele da nadoknade izgubljeni rad i potrošnju i u tom slučaju ne bi trebalo očekivati sekundarne recesione posledice, pogotovu ako se vlast i Narodna banka Srbije (NBS) usredsrede na podršku gradjanima i privredi.

Proizvodnja i ponuda oporaviće se kada prođe pandemija, ali trenutno je u celom svetu prisutan veliki pad privrednih aktivnosti, ističe Gligorov.

On ističe da će se posle krize države i privrede početi da se oporavljaju, iako ne svi istovremeno i istim tempom.

Komentarišući mere koje vlade u regionu, ali i širom sveta donose radi ublažavanja negativnih ekonomskih posledica epidemije, Gligorov ističe da su to uglavnom slične mere, kako u zemljama regiona poput Hrvatske ili Srbije, tako i u velikim ekonomskim silama poput Amerike ili Francuske.

"Postoje neke razlike s obzirom na zahvaćenost neke države pandemijom korone, a dosta toga zavisi i od monetarnih sistema, odnosno radi li se o državama u kojima je valuta evro ili ne. Države koje imaju svoju valutu nešto su u lakšoj poziciji", ističe Gligorov.

Ključno sačuvati vezu između zaposlenih i preduzeća u kojima rade

On naglašava da su države uglavnom odlučile da na sebe preuzmu značajan deo obaveza privatnog sektora. Razumljivo je da su privatnici pozdravili takve odluke vlade, iako će se posle otvoriti problem kako će se posle svega namiriti država. To možda izgleda jednostavno na prvi pogled, ali u praksi može biti komplikovano, ističe Gligorov.

On naglašava da je ključno sačuvati vezu između zaposlenih i preduzeća u kojima rade. Prosto rečeno, glavni je cilj sačuvati prduzeća, banke, znači pokušati spasiti ekonomiju, od propasti, da ne bi morali sve iznova pošto prođe pandemija. 

Gligorov ističe da je važno zaposlene zadržati na platnim spiskovima kompanija, bez obzira na to što ih sada plaća država. Takođe je bitno da ljudi primaju koliko-toliko normalne plate, čak i u situacijama kada je potrošnja manja jer kupujemo uglavnom namirnice koje su nužne za život i gotovo ništa više. 

Međutim, višak koji se sada uštedi, pokazaće se korisnim posle kada budemo morali da vraćamo dugove. Zato je važno sačuvati privredu, a ne prepustiti je događajima koje diktira virus. To je posebno važno za manja i srednja poduzeća, koja ne raspolažu većim rezervama i mnoga bez
državne pomoći ne bi izdržala duže od mesec dana, a takve firme čine 90 odsto privrede. U suprotnom, moglo bi doći do masovnih bankrota, a to bi zakomplikovalo situaciju, naglasio je Gligorov. 

Sve informacije o koronavirusu čitajte u našem Blogu uživo i na stranici Koronavirus.