Skoro svaka deseta osoba na svetu oboli od pokvarene hrane, a oko 420 hiljada ljudi godišnje izgubi život od posledica konzumacije, podaci su svetske zdravstvene organizacije. Kako bi se skrenula pažnja na taj problem, nedavno je drugi put obeležen svetski dan bezbednosti hrane. Koliko je bezbedna hrana u Srbiji za Infobiz odgovorila je Tisa Čaušević iz Naleda.
„Bezbednost hrane nije odgovornost samo jednog aktera u celom tom lancu hrane, to je odgovornost svakoga od nas. Uzroci su različiti, kao na primer kontaminirana hrana, što bakterijama, virusima, hemikalijama. Zato je važan način na koji će recimo prvi u tom lancu, a to je proizvođač, koristiti pesticide, jer ukoliko to nije ispoštovano vi na kraju imate hranu kontaminiranu pesticidima. Ili recimo ako dođete iz prodavnice i lako kvarljive proizvode kao što su recimo meso ili riba ne stavite u frižider, vi ste sami odgovorni za to što ste dobili nebezbedan proizvod“ rekla je Tisa Čaušević iz Naleda.
Bezbednost i kvalitet hrane neophodno je razdvojiti, istakla je Čaušević. Bezbedna hrana je preduslov, a kvalitet zavisi od toga šta je za kupca kvalitetno, odnosno da li je bitno geografsko poreklo robe ili slično.
„Ono što stoji na deklariciji je nešto što potrošači prvo saznaju o hrani. Ako pogledate rok trajanja na primer koji je jedna od oznaka koja se nalazi na deklaraciji, to je važna indikacija koju potrošači treba da uzmu u obzir“, istakla je.
Većina proizvođača u Srbiji, prema njenim rečima, nema u svom interesu proizvodnju hrane koja nije bezbedna i imaju zakonsku obavezu da proizvode bezbednu hranu, ali uvek ima izuzetaka i problem je kada na njih naletite.
„Velike kompanije ulažu puno sredstava kako bi proizvele robu koja je bezbedna, a u Srbiji ima puno takvih proizvođača i ne može se reći da je hrana koja se prodaje u Srbiji manje bezbedna“, naglasila je Čaušević.
Ukoliko na deklaraciji ne stoje alergensi to može biti najveći problem. Zbog prijava građana Naled je podržao kontakt centar na koji svako može prijaviti nepravilnosti koje zatekne kada je u pitanju bezbednost hrane.
„Prema Zakonu o bezbednosti hrane, svako pravno lice koje u promet stavlja hranu koja nije bezbedna plaća kaznu od 300 hiljada do 3 miliona dinara“ istakla je Čaušević.
S obzirom na to da postoje razlike u navodima roka trajanja hrane, odnosno da je rok trajanja „upotrebljivo do“ vezan za bezbednost proizvoda, a „najbolje upotrebiti do“ pre svega za kvalitet, u državama EU već duže vreme postoji mogućnost doniranja hrane s isteklim rokom upotrebe „najbolje upotrebiti do“, naravno ukoliko je takva hrana bezbedna, adekvatno skladištena i ima neoštećenu ambalažu, kao i uz uslov da su potrošači obavešteni o roku trajanja. NALED-ov Savez za hranu i poljoprivredu se već duže vreme zalaže da se ova oblast i u Srbiji uredi zakonski, odnosno da se omogući doniranje ovakve hrane, umesto da hrana bezbedna za ljudsku konzumaciju završi na otpadu.
Šta misle građani – da li je hrana u Srbiji kvalitetna i bezbedna? Pogledajte anketu.
