Radosavljević: Za to zaduživanje od 200 miliona, Telekom preplatio dve kompanije

Preduzeće Telekom Srbija saopštilo je da su se stekli uslovi na finansijskom tržištu da Skupština akcionara donese odluku o emisiji dinarskih korporativnih obveznica, prvi put u istoriji te kompanije. Obveznice će, kako se navodi, biti emitovane sa rokom dospeća od pet godina, odnosno na srednji rok, u iznosu od 23,5 milijardi dinara (oko 200 miliona evra) i imaće karakter neamortizujućih obveznica.

O ugovoru Telekoma i Vajrles medije u narednim danima izjasniće se Savet za borbu protiv korupcije. Da li su akvizicije nacionalne telekomunikacione kompanije preplaćene i ima li zloupotreba?

"U normalnim okolnostima bih pozdravio ovakvu odluku, mi nemamo na tržištu iskustvo sa korporativnim obveznicama i Telekom je jedna od kompanija koja bi mogla da gradi to iskustvo. Međutim, u uslovima kada imamo, negde od 2017. godine, da je dug Telekoma porastao sa nekih 190 miliona na blizu milijardu evra za samo dve godine, znači, tri do četiri puta EBIDTA, to je može se reći, na granici prezaduženosti kompanije, sa ovim dodatnim dugom, to već signalizira na neko upozorenje", izjavio je Radosavljević.

 Kaže da je kompanija dala neko objašnjenje zašto se zadužuje, ali...

"Za 200 miliona, koliko će da se zaduže, oni su za najmanje toliko preplatili kupovinu dve kompanije - Radijus Vektor i Kopernikus. Postavlja se pitanje opravdanosti tolikog zaduženje i pitanje efekata. Što se efekata tiče, vidimo da je od 2017. profitabilnost dvostruko opala. Dakle, ovaj signal upozorava nas da se nešto dešava u Telekomu u pravcu u kojem mi ne bismo želeli", kaže Radosavljević.

Na pitanje da li je realna procena da će Telekom za dve godine vredeti četiri milijarde evra, Radosavljević kaže da je ta procena - nerealna.

"Procena od četiri milijarde evra je nerealna, jer kada uradite procenu u tri godine i kada pomnožite s koeficijentom trenutnim, taj se iznos kreće između dve i 2,4 milijarde evra tržišne vrednosti. Naravno, da bismo znali pravu vrednost te kompanije, morali bismo da krenemo u privatizaciju, pa bismo videli šta bismo dobili", naglasio je gost N1.

Prema njegovim rečima, preduzeća koja su kupljena od Telekoma su "solidno targetirana".

"Taj sektor je pokazao najveći rast u 2019. godini. I taj deo nije sporan, međutim, da li je moglo da se uradi sa mnogo manje para, sa više transparetnosti, da li je moglo da se uradi s više objašnjenja zašto se daju tolike pare za kompanije koje ne vrede toliko. Objašnjenje da će za kratko vreme to doneti veći profit, mi u 2019. nismo videli. A vidimo pad profitabilnosti", rekao je Radosavljević.

Kalkulacija ekonomista, kaže on, pokazuje da su te kompanije mogle da se plate mnogo manje.

"Ne znamo objašnjenje. Ono što znamo da se desilo pre dve godine, a ne želim da govorim u ime istražnih organa, ali imali smo prodaju Kopernikusa i kupovinu dve televizije. Postavlja se pitanje šta je bio rezultat toga? Ono što možemo da vidimo, vidimo ogromnu medijsku koncentraciju... Ako je to bio cilj, u tome se uspelo", smatra Radosavljević.

A efekat tih investicija se, kaže, ne vidi.

"Vidimo blag skok prihoda Telekoma i jednu interesantnu stvar - da su neke druge institucije učestvovale u tom poslu, gde možemo da govorimo i o nekom organizovanom kriminalu, gde recimo u trenutku kupovine obe kompanije, u samoj toj godini, u jednoj od njih broj korisnika je povećan tri puta, sa 51.000 na 150.000. To je interesantno, jer ako je tako, onda ih nismo dovoljno platili, ali to je u domenu naučne fantastike", rekao je Radosavljavić, inače docent na Fakultetu za ekonomiju, administraciju i državnu upravu.

 Emisija korporativnih obveznica je, ponavlja, suštinski dobra stvar za tu kompaniju.

"I da su normalne okolnosti, ja bih to pozdravio. Za jednu kompaniju je ovo suštinski dobro, u smislu, jeftinije će se zadužiti, refinansiraće neke svoje obaveze. Ali posledice takvog čina su u suštini - dezintergisanje tržišta. Jer mi umesto da gradimo tržište na pravi način, s pravim korporativnim obveznicama kompanija, mi ulazimo u jednu potpuno drugačiju spiralu. Imamo kompaniju koja je već prezadužena, koja se sad zadužuje verovatno kod države, videćemo, preko tih korporativnih obveznica, da bi refinansirala neka dugovanja...Trenutno je kamatna stopa u svetu veoma niska, cena novca je na istorijskom minimumu i jako veliki dug nakon krize može da preraste u dug koji je komplikovan za kompaniju, ukoliko u međuvremenu ne postigne neke rezultate", objašnjava sagovornik N1.

A mišljenja je da tih 200 miliona "neće ništa spektakularno da promene u priči oko Telekoma".

Na pitanje da li će onda biti opasno po Narodnu banku Srbije ako kupi te obveznice, Radosavljević kaže da niko ne zna kakav će biti ishod krize.

"Ni koliko će kriza trajati. Mislim da mnoge kompanije u Evropi koriste to što su države uvele razne mere pomoći privredi. Kompanije koje posluju u telekomunikacionom sektoru ne trebaju nikakvu pomoć, jer ako neke kompanije u svetu rastu, onda su to one, ali će mnoge iskoristiti priliku da dođu do jeftinog novca i da nešto refinansiraju", izjavio je Radosavljević.

Dodaje da će se, nažalost, tek za oko dve godine moći da se kaže da li su ove korporativne obveznice bile efikasne i da li su nešto promenile ili su, kako kaže, bile samo metod da kompanija dođe do državnog novca.

"Uzimajući u obzir sve podatke, nisam optimista. Postavlja se pitanje kako se odražava na potrošače? Ne vidim da je nesto usluga značajno unapređena. A imamo s jedne strane - razgrađuje se tržište, s druge strane - isisava se novac iz kompanije a sa treće - gradi se neko tržište kapitala koje u suštini ne bi trebalo na taj način da posluje. Bolje da je kompanija na berzi pa da tamo vidimo koliko vredi, ovako ćemo samo da nagađamo", naglasio je gost N1.

Bilo je dosta reči i o ugovoru Telekoma sa firmom Vajrles medija Igora Žeželja, koji je, prema tom dokumentu, dobio 38 miliona evra, od čega je deo upotrebio za kupovinu Kurira Adrija medija grupe. Na pitanje šta je sporno u tim transakcijama i da li je postojao osnov da neko ko ima poslovnu imovinu vrednu dva miliona evra dobije 38 miliona, Radosavljević kaže da ne postoje podaci o vrednostima te kompanije, ali da sve ukazuje na to da je ona preplaćena.

"Ja pozivam nadležne organe da istraže da li se iza ovog krije namera izvlačenja para iz državnih kompanija i finasiranje bilo kakvih aktivnosti političkih parija. Ja verujem i da ovakvih ugovora ima mnogo i mislim da je zadatak svih koji rade u takvim kompanijam, da ako imaju sumnje, da ukažu na to...Treba nam više uzbunjivača. Ovaj ugovor je samo jedan primer, nadam se da će nadležni da se izjasne, ali se bojim da nikada neće. Ipak, to ostaje kao trag i mi ćemo nastaviti da se borimo protiv takvih aktivnosti", zaključio je Radosavljević.