Cvejić: Gubljenje radnih mesta sprečavati dinamičkim, a ne linearnim merama

On je za "Dan uživo" rekao da je u tom izveštaju, napravljen kritički osvrt kako su sredstva za pomoć tokom pandemije distribuirana i kako su preduzete mere pomogle da građani ne upadnu u siromaštvo.

"Podela 100 evra bila je linearna i onda ste sigurni da su svi dobili pomoć. Mali problem je što su je dobili i neki koji nisu trebali, ta mera je nedinamička", rekao je Cvejić i dodao da je bolje da je osnovan socijalni fond i da se kroz projekte koje će dobijati firme ili organizacije bolje iskoristio taj novac, jer bi se time podsticala određena zaposlenost ili nova zaposelnost, a građani bi dobijali usluge koje bi bila korisne u tom periodu.

Naglasio je da su poučna iskustva iz Portugala iz 2008. i 2009. godine, i da ona mogu da nas nauče kako takva sredstva mogu da se iskoriste za brži ekonomski rast.

I pored registrovanih ekonomskih nejednakosti, on ističe da to nije to samo krivica vlade i da je cela svetska ekonomija pogođena, kao i da su neke mere u Srbiji dale bolje efekte nego u drugim zemljama.

"Ali pitanje kolikog daha su te intervenicije. Šta će biti u narednom periodu, pošto se pandemija produžava, veliko je pitanje", rekao je Cvejić.

Povodom izveštaja Secons grupe iz maja koji je naišao na kritike u državi, a prema kom je 200.000 ljudi ostalo bez posla, Cvejić kaže da to nije stopa nezaposlenosti, već da su to bile realistične procene na uzorku.

"Nisam hteo da vraćam tu temu na tapet. U to vreme ko je kritikovao naš nalaz pozivao se na podatke Nacionalne službe za zapošljavanje, a oni registruju samo one nezaposlene koji preko njih traže posao", rekao je Cvejić i naglasio da veliki broj ljudi ne prolazi kroz statistiku zavoda.

Problem je, naime, što neformalno zaposlene ovde računamo kao zaposlene, a kada izgube posao, onda ih ne vidimo.

Upitan koje su najranjivije kategorije, kaže da su to svi koji su radili kao samostalni preduzetnici, ili mikropreduzeća, u oblastima transporta, smeštaja, ishrane.

"To i dalje ostaje ranjivo područje, ali i drugi sektori počinju da pokazuju ranjivost, ako nemate industriju smeštaja i ishrane naravno, da će proizvođači hrane imati manje posla. Transport veoma trpi, ako su restrikcije nametnute transportu, onda ne mogu određene robe da se pojave na tržištu", kaže Cvejić.

On ističe da bi Vlada trebalo ozbiljno da razmisli kako može te grane da oživljava unutar zemlje i kako da se obnove cirkularne migracije, sezonski rad, jer su mnogi radili u evropskim ili susednim zemljama.

Ocenio je i da će neka radna mesta verovatno biti zauvek izgubljena, ali da će neka od njih ponovo zaživeti posle krize.

Analizirajući meru podele vaučera u turizmu, na primer, koja je primenjena i u Srbiji u i nekim EU zemljama, da bi posetama lokalnih gostiju održale hotele i restorane, kaže da se pokazalo da to nije tako lako.

"U Srbiji su neke turističke destinacije doživele bum, kao Sokobanja na primer, dok hoteli po gradovima grcaju u dugovima", kaže Cvejić.

Trebalo bi, kaže izbegavati linearne mere, raditi dobre analize i procene da te mere budu dinamičke.