Zamenik direktora Sekretarijata evropske energetske zajednice Dirk Bušle rekao je danas da ako Srbija traži alternativu za snabdevanje gasom onda to predstavlja dobru vest.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je za američku novinsku agenciju AP da je Srbija je spremna za diversifikaciju izvora gasa, a AP navodi da je jedna od mogućnosti gasovod kojim bi se gas u Evropu dopremao iz Azerbejdžana.

„Dobre vesti za Srbiju. Isto tako i za Evropsku energetsku zajednicu“, ocenio je tim povodom Buššle za Slobodnu Evropu.

Prema njegovim rečima, diversifikacija snabdevanja je u potpunosti u skladu sa stanovišštem Energetske zajednice u kojoj je Srbija, kako ističe, jedna od najvažžnijih članica.

„To u potpunosti podržžavamo i to na veoma konkretan način, tako što podržžavamo infrastrukturu neophodnu za diversifikaciju, neophodne tržžšišne reforme, reforme velikih firmi kao što je ‘Srbijagas'“, rekao je Buššle.

On je dodao da postoji uverenje da će diversifikacija i raspoložživost gasa iz novih izvora umnogome povećati ššanse za razvoj konkurentnog i efikasnog energetskog sektora u Srbiji.

„Izbegavati situacije da zavisite od jedne strane“

Na pitanje da li je promena stava srpskog premijera rezultat kritika kojima je Beograd bio izložžen iz njegove kancelarije, odnosno zvaničnika iz Brisela, SAD-a, Bušle odgovara da je primarna briga Energetske zajednice da regulative dozvoljavaju da sve opcije budu iskoriššćene.

„A to je da izvori gasa dođu do Srbije, jer verujemo da je konkurentost najbolji način da se obezbedi ponuda. Srbija trenutno zavisi samo od jednog izvora gasa i imati nov, altrenativni izvor je racionalan postupak u smislu sigurnosti snabdevanja. Ali i u smislu konkurentnosti i pritiska na postojeći izvor snabdevanja“, objasnio je Buššle.

Prema njegovim rečima, to je trend u čitavoj Evropi, a zasniva se na izbegavanju situacija u kojima zavisite isključivo od jedne strane.

„Voleo bih da je i srpski premijer sada na ovom stanovišštu“, dodao je on.

Na pitanje da li premijer Vučić na ovaj način kažže zbogom i ideji o „Turskom toku“, Buššle odgovara da je ruski tok kroz Tursku, koncept koji umnogome odražžava projekat ‘Južžnog toka’ koji je propao.

„Srbija je privržžena evropskim pravilima, a taj projekat nije bio u skladu sa njima. Srbija pripada evropskom tržžišštu. Sada se vode razgovori o alternativama i novim gasovodima kroz region. Za sada ne vidim jasnu razliku u odnosu na propali projekat ‘Južžnog toka’ i ne vidim ekonomski momenat“, rekao je Bušle.

Kako je dodao, pored pitanja da li gasovod, tj. njegova nova trasa iz Rusije ka Evropi, možže biti izgrađena u skladu sa naššim propisima, postavlja se i pitanje isplativosti.

„Sve to jošš nije reššeno, tako da su ti projekti daleko od realizacije i konkretnog razmatranja, U takvoj situaciji, pametno je razmotriti alternative. To ne znači u potpunosti odbaciti neku opciju, ali je mnogo bolje razmatrati izvodljive opcije nego učestvovati u nekakvim geopolitičkim spekulacijama”“, smatra Bušle.

Vuletić: Količine iz Azerbejdžana nisu dovoljne

Predsednik Udruženja za gas Srbije Vojislav Vuletić, međutim, smatra da Azerbejdžžan nema dovoljne količine gasa kako bi mogao da nadoknadi sve ono ššto je bilo u planu da dođe iz Rusije.

„Količina iz azerbejdžžanskog gasnog polja ŠŠah Deniz je već angažžovana u gasovodu TAP koji pravi Britišš petrol i koji preko Grčke ide za južžnu Italiju. I tu je kraj priče. Da biste mogli da se snabdevate morate da imate nekoga da vam ponudi gas. U ovom trenutku, ne postoji nijedna druga opcija osim ruskog gasa“, kaže Vuletić za Slobodnu Evropu.

Slobodna Evropa podseća da je Vučić o energetskoj alternativi za Srbiju govorio u februaru u Nemačkoj i razgovarao sa američkim potpredsednikom Džžozefom Bajdenom, koji mu je ponudio opcije umesto Južžnog toka, a moguće je da će to biti jedna od tema i tokom predstojeće posete srpskog premijera Americi 1. juna. Mediji su pisali da su na marginama konferencije u Minhenu predložžene dve mogućnosti: da Srbija gas dobije iz SAD ili iz Azerbejdžžana, kako bi u narednim godinama smanjila energetsku zavisnost od Rusije.

Jedna je da Srbija dobija gas iz SAD koji bi stizao preko Hrvatske i Mađarske, a uslov za to je izgradnja terminala na ostrvu Krk, gde bi Amerika specijalnim brodovima dopremala gas, koji bi iššao u Mađarsku, odakle bi Srbija mogla da ga preuzme.

Druga opcija o kojoj je šštampa pisala, je dobijanje gasa iz Azerbejdžžana za tri do četiri godine.

Aleksandar Vučić se tada u Minhenu sastao i sa predsednikom Azerbejdžžana Ilhamom Alijevim, podseća Slobodna Evropa.